уторак, 30. април 2013.

Јурњава за изгубљеним временом...


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ Славуј

Тако то дође са годинама или је, заправо, било потребно много времена да прође, па да схватим да у претходном периоду многе ствари нисам знао и да тек сад долазим до многих истина. Много раније оне су ми биле чак и потребније, како бих разумио и како бих посложио све чињенице везане за вријеме у којем сам живио.

 Имао сам срећу да се дружим са неким паметним људима, мада би ближе истини могло да буде - да сам врло често био у друштву паметних људи. Тада сам мислио да је било лако да се приближим тим људима. 

А баш то лако, које ми се тада чинило, уствари било је само пука случајност или стицај разних околности, које су се дешавале, онако спонтано, али са крајњим циљем да за почетак нешто паметно чујем, без неких великих претензија и да то што чујем и запамтим, па да онда некад, кад ми за многе одлуке буде било потребно много више памети то и искористим, свакако у своју корист.

Увијек или мало касније, мислио сам да су такве ствари једноставне и да сам остварио циљ, самим тим, што ми се то десило, а тај циљ је био много далеко, далеко, па можда и још даље и од саме близине људи са којима сам био у друштву.  

Иако су ми многи циљеви били достижни, они су се губили у мојим нереалним очекивањима.  Послије тога упуштао  сам се у јурњаву са временом и да све оно што сам пропустио, а пропустио сам много тога, касније и надокнадим. То и данас траје. А вода и даље тече ....

недеља, 21. април 2013.

Пријатељима са фејсбука...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Док моји пријатељи спавају ја овако још увијек будан дружим се са тастатуром и типкам. Пазим на распоред слова, јер не желим да откуцам неко погрешно слово и да онда нека ријеч или чак реченица добију неки сасвим други смисао, па да онда губим вријеме и да исправљам ненамјерне грешке. 

А грешке су саставни дио не само у неком тексту, већ и у животу. А живот је важнији од сваког слова и од сваке ријечи. Једино ријеч - ЖИВОТ казује све. Мада ових пет фамозних слова са два самогласника и три сугласника имају одлично сагласје у већ поменутој ријечи.

Међутим, много ствари никада неће бити, па ни слова, а ни ријечи неће бити  усаглашене са стварним животом. Ни потребе човјека никада се неће моћи ускладити са стварношћу. Заправо, стварност не тражи усклађивање, већ прилагођавање многим изазовима, а њих је небројено. Зато се не треба ни замарати са било каквим бројевима осим оних који се односе на вријеме, дакле на дане, мјесеце и године које пролазе, а са њима пролази и живот. 


Повремено бацим поглед и на ТВ-е екран и видим само слике које се смјењују као што се смјењују и моје мисли о разним стварима и то на многе теме и варијације. Репризира се фудбалска утакмива Енглеског првенства Фулам - Арсенал. Арсенал као гост види са 1:0. Репризира се?! Па наравно. Јер не би било могуће у ово вријеме да се игра утакмица и да се она директно преноси. У ово доба  на часовницима је исто вријеме и на Палама и у Енглеској.


Такође, бацим поглед и на сат и видим да је два сата и тридесет минута, дакле јутро је или је можда и ноћ? По погледу кроз прозор ово друго је у питању, јер је мркли мрак. Ето, мркли мрак? Богами као да постоји свијетли мрак?! Не постоји знам то. 


И много других ствари које ми пролазе кроз главу знам, али опет гледам у тастатуру и сва слова су у истом распореду као и кад сам почео ово да "куцкам". Ништа се није промијенило осим што је сад већ два сата и тридесет и пет минута, датума 21. априла, љета господњег 2013. Ово вријеме се неће никада вратити. Једина потврда свега је овај текст, онако из чиста мира, који настаје у ово вријеме да би остао за данас и за сутра и ко зна до када?

Напамет знам све своје пријатеље и свима упућујем поздраве иако многи спавају ако се налазе на меридијану по Гриничу, мада имам пријатеља и на другим координатама гдје је увелико настао дан. Сигуран сам за два "пријатеља", која избрисах прије два сата да они спавају. Били су активни на ћату, али их не примијетих на свом профилу и "грдно" им замјерих, али то они не знају, јер сам их избрисао и то без њиховог знања. Очекујем да ми данас, кад се баш раздани, поново пошаљу захтјеве, али слободно могу да кажем да ће све остати само на томе, јер сам им већ неколико пута пружао прилику да се дружимо, али они су се сами раздружили и то је њихово право, које наравно поздрављам.

Вријеме је да ставим тачку на ову реченицу, односно да ставим тачку на овај текст, који је настао без икаквих правих разлога. Али, кад бих само чекао неки разлог за било шта, онда би све личило на безразложност и никада ништа не бих написао. 


Ево, уз поздраве написах ово...

субота, 13. април 2013.

Трговина душама...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сједим са пријатељем на кафи и листамо новине...

Наравно, ја летимично прегледам политичке стране из многобројне дневне штампе, а он тражи и прегледа огласе...

Каже ми да се у огласима највише нуде разне ствари на продају, а да се мало шта купује. Кажем, ништа није чудно! Нема народ пара и велика је криза, али само за сиротињу...

Вели он да би радо купио душу?! Заћуђен питам га па зашто ће му, кад је он добар човјек и са добром душом...

Наставља мој другар даље и говори ми да су његову душу већ поодавно нагризле разне изопачености у овом друштву и да су му неискрени људи, разне лопуже и лопови скоро исисали сву доброту из срца и душе, разумљиво разним неправдама...И ту се слажемо, јер нема потребе за било каквим размимоилажењима у мишљењима. 

Али, опет га питам и кад би било могуће чију би "купио" душу? А и кад би била душа на продају, велим да би била сасвим мала понуда, јер су бесдушници у мањку "репроматеријала" и сами остали без душе...

Замислим се  због ове теме и саме вриједности душе и кажем да је стварно запрепашћујуће да је огроман број људи остао без властите душе...Не знам разлоге, али помињем разне ствари...лоповлук, себичност, општу грамзивост, похлепу, личне интересе, ма разне облике отуђења људи, једних од других...

Вјерујем у Бога и само не помињем да су ђаволи својим "техничко-технолошким" достигнућима уништили многе душе честитих људи...

Срећом, нађосмо један текст, онако забаван из ђет-сет друштва и бар на тренутак престах да размишљам о "трговини душама"...
То ме спаси, јер  не желим да и сам останем без душе....