недеља, 29. септембар 2013.

Милина за очи, радост и топлина за душу.


"Мартин у Брисел /Рим/, Мартин из Брисела", односно из Брисела /Рима/ и ни "тамос ни вамос"...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Од како су се почели водити разговори у којима учествују политички лидери, селективно одабрани, по само знаним критеријима једног дијела тзв. међународне заједнице, рекао бих, да су очекивања сарајевске ћаршије порасла до неслућених размјера и да је „мирољубива коегзистенција“ подигнута на највећи степен политичких, те истовремено и безбједносних тензија и невјероватних притисака на Републику Српску, чија би, по замислима многих сарајевских, а и неких свјетских авантуриста, једина колетерална штета требао бити Милорад Додик. 

У БиХ је скоро сваки дан, дан „Д“ или „Ц“, односно „Г“, а није искључено да можда није и дан „Љ“, па све тако редом до слова „Ж“, којег, ето, и нема у страним језицима, па зар је онда чудно што нас странци уопште и неразумију!?! Отприлике, тако би се могла назвати тренутна политичка, привредна и свака друга  ситуација у Босни и Херцеговини. Морам одмах да кажем да је то сулуда замисао пробошњачких лобиста, па и самих бошњачких политичких лидера, који су се размилили по свијету, као и по башћаршијским сећијадама и само смишљају како да заврше са еутаназијом Републике Српске!?

Српски представници у заједничким институцијама имају пуно повјерење у преговарачке способности Милорада Додика, јер смо убјеђени да лидер најјаче политичке странке у БиХ зна какo, а додаћу, има и капацитет да се одупре стравичним притисцима сећијаша и унитариста из разних центара моћи. Заправо, о свему што се раговара у БиХ и што „летечи тим“ страних дипломата тражи да се прихвати у наводним уставним промјенама, мора се имати на уму чињеница да ће на крају о томе, ипак, одлучивати само Парламент БиХ!

И "Сејдић-Финци" су скоро на "измаку снага" да се изборе за своју равноправну позицију у Уставу БиХ. Не могу да вјерујем да све ово није познато „летећој дипломатској-актовско-туристичкој“ експедицији, која ових дана ужурбано крстари по БиХ и трчи од једног до другог политичара, очекујући да ће у „шатл-дипломатији“, користећи сва средства принуде, уцјена, па и пријетњи, доћи до трајних рјешења огромних проблема у БиХ. Којих проблема? Па оних које стално генеришу управо они, којима не одговара овакво уставно уређење БиХ.

Напокон, ево и 1. октобра и Брисела.

Штефан Филе, комесар ЕУ за проширење, на брифинг окупља најистакнутије носиоце власти у ентитетима и у БиХ. Можда и није најбоље вријеме датума одржавања састанка, јер  Филе је огорчен на србијанску Владу због забране тзв, "Параде поноса" и сав бијес може да искали на беха политичарима, опет зависи на кога се устреми и оспе грдњу и бијес. Морам да додам - ако се Европа поноси педерлуцима, ето Србија или барем њен највећи дио становништва још увијек живи по патријархалним узусима и очувању највеће светиње - ПОРОДИЦЕ!

Но, сигуран сам да ће након завршених бриселских путешествија, ипак све доћи на своје, односно и наше, јер ће сви српски посланици у Парламенту БиХ заступати ставове и одлуке које заступа предсједник Републике Српске Милорад Додик и одлуке које донесе Народна скупштина Републике Српске.

Дакле, прије него што и сам притиснем дугме на гласачкој тастатури у Парламенту БиХ, сасвим је извјесно да ћу, као и моје колеге посланици, имати јасно дефинисане закључке и опредјељење предсједника Републике и Народне скуштине Републике Српске. Иако смо ми, српски посланици у Парламенту БиХ последња карика у том ланцу очувања уставно-правног и територијалног статуса Републике Српске, убјеђен сам да ће она бити најчвршћа и да нема тог слабог шава на којем би могла да пукне!

На крају понављам, а то и знам, да сви српски представници у заједничким институцијама БиХ, чврсто стоје уз српске политичке лидере који су позвани на тзв. бриселске разговоре. Сасвим је јасно да је тај селективни одабир политичких лидера имао неколико циљева. Најважнији је онај да сав терет уставних промјена у БиХ буде натоварен на леђа Милорада Додика.

Наивна је то замисао оних који ће водити разговоре да се направи директна конфронтација између политичких лидера у БиХ.  Многи жале што и опозиција из Републике Српске није позвана, јер по мишљењу неких стратега,  најбољи начин за "ломљење кичме" Републици Српској и Милораду Додику, било би присуство опозиционих лидера из Републике Српске?!

Друго, шта год да буде, таква је барем замисао „медијатора“ уставних промјена да сву одговорност за све неуспјехе у БиХ треба фактурисати Милораду Додику. Очито је да су такви планови прављени у главама дилетаната, јер дугме одлуке је у мојим рукама и рукама мојих колегица и колега посланика у Парламенту БиХ! А ми знамо шта ћемо и како ћемо. На првом мјесту су интереси Републике Српске и интереси српског народа у БиХ и све је у складу са поштивањем Устава Републике Српске и Устава БИХ!

ДОБРО ЈУТРО!

Са рађањем новог дана човјек наставља да живи и све тако...

Иде живот...

Срећа стиже само оне људе,
који се радују животу,
који се радују својој породици,
својим пријатељима
и свим људима добре воље... 

петак, 27. септембар 2013.

Снагом воље и унутрашњом енергијом можеш побиједити многе недаће - НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!

Пише: Славко ЈоВиЧиЋ Славуј



Енергија која се ствара у сваком човјеку је највећа снага и њено емитовање и позитивно дјеловање је много корисније и веће ако су позитивне мисли учесталије и ако се чешће понављају. 

А управо снага тих мисли и ријечи је највеће охрабрење и најјача је погонска снага,  која се успјешно супротставља недаћама и многим негативним силама, које сламају човјечији организам.

Једноставно речено, уз помоћ позитивних мисли свјесним бомбардовањем треба се утицати на негативну енергију и та негативна енергија на крају мора и да изгуби.
У муслиманским концентрационим логорима у току несрећног рата био сам 44 мјесеца, док је сам рат трајао 42 (!). На најстравичније начине које људски ум не може да схвати био сам мучен и злостављан.  Као посљедица свега остали су тешки физички здравствени проблеми са којима се свакодневно борим. 

Међутим,  и у таквим незамисливим условима, успио сам да побиједим многе тешкоће. Остао сам при здравој памети и невјероватном снагом ума успијевам да се одржавам,  јер је човјчији ум најјаче оружје, које се може искористити у многим тешким ситуацијама и у различитим облицима исцјељења  душе, односно савлађивања многих облика тешких несрећа!

Истовремено, треба знати да не постоји начин да неко други од било кога „преузме или да отме позитивну енергију“, коју сваки човјек треба да ствара у својој глави као најјачи одбрамбени механизам!

Човјек прво мора у себи да побиједи сваки страх, јер страх највише утиче на слабљење позитивних електрона и енергије, а самим тиме и слабљење одбрамбених механизама.

Након страха долазе и сљедеће пратеће врло негативне манифестације, које слабе одбрамбену снагу организма. А то су, прије свега, злурадост, неповјерење, љубомора, колебљивост и несналажење у свакодневним животним ситуацијама. Дакако, такве ситуације не могу се предвидјети.
Али и кад се деси нешто лоше и обесхрабрујуће то треба задржати на том нивоу, а онда јаким силама и снагом властите воље чак и такве, наизглед, тешке ситуације  могу се побиједити. 

На крају, као наравоученије увијек треба да буде  позитиван и мобилизирајући мотив, а он је – НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!

Позитивном енергијом и добрим мислима према сваком човјеку могуће је да се оствари и оно што за многе, изгледа, неизводљиво. У глави се мора имати само онај мобилизирајући фактор, а он је - МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!

Нек' живи љубав....


понедељак, 23. септембар 2013.

Климоглавци и празноглавци, онако укратко...

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Главињање или климање главом без разлога и пуштање памети у непотребна пространства и без циља, није добра особина човјека.

Јер, не треба живјети у страхопоштовању пред било киме, осим у поштовању Господа Бога и поштовању сваког добронамјерног човјека.

Поштовање треба показивати према сваком човјеку, али истовремено - никад га не треба никоме доказивати.

Треба обратити пажњу на људе који без разлога губе живце, који на безбједној удаљености, бјесне и свој бијес јавно исказују против свега и против свачега, некад оправдано, а некад неоправдано и сасвим непотребно. А то, најблаже речено, изазива онда сажаљење свих.

Сажаљење никад није била добра особина, нити је то био избор добрих и честитих људи према било коме. Поготово то не би требала бити одлика оних људи који су вољни помоћи другима, дакле онима којима је та помоћ и потребна.
Сажаљење никад није била врлина оних добронамјерних људи који могу разумјети и оне друге и оне другачије од себе.

За све се има времена, осим за човјека, нажалост...



ДОБРО ЈУТРО!

У првом дану јесени,
велики поздрав свим пријатељима и људима добре воље...

уторак, 17. септембар 2013.

ЉЕПОТА КОЈУ БИ ПОКВАРИЛЕ РИЈЕЧИ ...



Srpska deca u školama nazvanim po bošnjačkim i hrvatskim „herojima“


Šta uče bošnjačka a šta srpska deca u Federaciji BiH i zašto RS ćuti (4. nastavak):
 Jovičić (SNSD): U Federaciji je zatrt svaki element srpskog identiteta.
U Sarajevu sada samo nekoliko hiljada Srba

BANjALUKA - Srpskim đacima u Federaciji BiH zabranjeno je da uče ćirilicu i srpsku istoriju, a nametnuti su im bosanski i hrvatski jezik. Međutim, tu diskriminaciji nije kraj - u pojedinim mestima u ovom entitetu deca srpskih povratnika primorana su da pohađaju nastavu u školama koje su nazive dobile po bošnjačkim i hrvatskim ratnim vojskovođama!
U FBiH više od 11 godina od stupanja na snagu obaveze promene imena škola u skladu s privremenim sporazumom o zadovoljavanju prava dece povratnika, i dalje ima više desetina škola sa spornim nazivima.
Iako su ti nazivi osporeni pred Ustavnim sudom, jer su dodeljeni u čast ličnosti ili događaja iz proteklog rata u BiH ili se sa njima identifikuje samo jedan od tri konstitutivna naroda, federalne vlasti godinama odbijaju da ih uklone.
Među spornim u Kantonu Sarajevo su osnovne škole „Velešićki heroji“, „Porodice efendije Ramića“, „Mirsad Prnjavorac“ i „Izet Šabić“ u Vogošći, te „Hašim Spahić“ u Ilijašu.
------------------------------------------------------
SPORAN I NJEGOŠ NJEGOŠEV „Gorski vijenac“ je najstrože zabranjeno štivo u FBiH. Srpski đaci najviše čitaju dela Andrića, Kočića, Ćopića, Desanke Maksimović, Crnjanskog, Dučića...
U Hercegovačko-neretvanskom kantonu sporan je naziv škole „Lipanjske zore“ u Višićima, a u Srednjobosanskom kantonu Srednja škola „308. slavna brdska“ u Novom Travniku, te osnovne „Jozo Gadžić Čupo“ u Stojkovićima, „Braća Jezerčić“ u Divičanima i „13. rujan“ u Vitezu.
Neizvesno je kada će oni biti promenjeni, a pri tom, nadležni u BiH još ne znaju ni tačan broj škola čiji se nazivi kose sa kriterijumima utvrđenim 2004. godine.
Kada je reč o nazivima škola, samo je u Drvaru pre nekoliko godina promenjen sporni naziv pa se sad zove Osnovna škola „Drvar“.
U ostalim mestima Federacije pojedini nazivi škola nisu u skladu sa Ustavom i zakonom po kojima imena treba da imaju ili neutralan naziv ili karakter etničnosti domaćeg stanovništva.
Prema zvaničnim podacima, u FBiH bilo je 42, a potom je ovaj broj smanjen na 16 škola, i to 15 u Sarajevskom kantonu i jedna škola u Hercegovačko-neretvanskom kantonu.
-------------------------------------------------
- Naša deca uče iz udžbenika na bosanskom jeziku. Ne dozvoljavaju uvođenje grupe nacionalnih predmeta za srpske đake, jer ih nema 18 u školi što je uslov da bi dobili predmet srpskog jezika. Škola nikada nije menjala ratni naziv, a mi roditelji smo u celoj priči nemoćni da bilo šta uradimo - kazao je, za „Novosti“, srpski povratnik u Sarajevo Goran Babić.
-----------------------------------------------------------
Osim spornih naziva, brojne škole u FBiH imaju i problematična obeležja, pa su u školama u kantonima gde su Hrvati u većini vidljivi grbovi hrvatskog naroda, a u bošnjačkim kantonima grbovi sa ljiljanima i džamija.
----------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“ da je svaki element srpskog identiteta zatrt u Sarajevu i širom FBiH.
- U Sarajevu, gde je pre rata živelo više od 160.000 Srba, sada ih ima nekoliko hiljada. Zapravo, na prostoru cele Federacije sada ima svega pet odsto od predratnog broja Srba. U ovom entitetu nema ćirilice, srpskog jezika, srpskih spomenika, niti obeležja. Škole godinama nose ratne nazive. Zato se Srbi i danas iseljavaju iz FBiH - tvrdi Jovičić.
On kaže da srpski delegati u parlamentu FBiH nemaju političku snagu da promene sporne nazive škola.
- Uprkos brojnim pokušajima, škole u Sarajevu i danas nose nazive po bošnjačkim vojnicima ili ratnim događajima koje oni veličaju. To je nastavak progona Srba iz ovog grada - rekao je Jovičić.
--------------------------------------------------------------------
Čak četiri škole u Srednjobosanskom kantonu su u međuvremenu vratile stare sporne nazive zbog problema sa pečatom.
Radna grupa koju su činili predstavnici Srpske i FBiH nije uspela do kraja da reši ovo pitanje, jer su bošnjačke vlasti, pre svega u Sarajevu, uporno odbijale da promene sporne nazive škola. Članovi ove radne grupe se više i ne sastaju.
-----------------------------------------------------------
Portparol Ministarstva prosvete i kulture RS Branka Rogač kazala je, za „Novosti“, da se u RS u potpunosti primenjuje sporazum o zadovoljavanju prava dece povratnika.
- Jedino je Ministarstvo prosvete i kulture RS podzakonskim aktom propisalo koji su nazivi škola prihvatljivi i koji se školski simboli mogu nalaziti u školskim prostorijama. Ranijih godina uklonjeni su uvredljivi i neprimereni sadržaji iz programa i udžbenika za osnovne i srednje škole - naglasila je ona.
-----------------------------------------
JEDAN DOGAĐAJ - TRI ISTINE
Brojne stručne komisije koje su činili predstavnici RS i FBiH godinama nisu uspele da postignu dogovor o sadržajima udžbenika za osnovne i srednje škole. Već na prvim sastancima razgovor je „pucao“ na prvom pitanju - kakav je karakter proteklog rata u BiH? Bošnjački i hrvatski predstavnci su tvrdili da je reč o agresiji na BiH, dok su srpski govorili o sukobu tri naroda. Za bošnjačke stručnjake Gavrilo Princip je terorista, a za srpske patriota i heroj. Od potpisivanja „Dejtona“ 1995. godine, Srbi, Hrvati i Bošnjaci pišu po sopstvenim kriterijumima udžbenike za osnovne i srednje škole. Nacionalna podela je vidljiva i u udžbenicima maternjeg jezika. Za bošnjačke autore ne postoje srpski pisci i pesnici.
---------------------------------------------------
SRPSKA POŠTUJE SPORAZUM
U SRPSKOJ je u proteklom periodu u 20 osnovnih škola za decu povratnika uvedena nacionalna grupa predmeta i izučava se prema nastavnom planu i programu nekog od kantona iz FBiH. Sporazum je potpisan 2002. godine. Roditelji bošnjačke dece tražili su nedavno da se promeni naziv OŠ „Sveti Sava“ u Dubravama kod Gradiške.
-----------------------------------------------------------
ЛИНК: Текст на линку "Вечерњих новости".

ДОБРО ЈУТРО!

Вријеме је за прву јутарњу кафицу....


понедељак, 16. септембар 2013.

Узалуд су ти најскупље, најсјајније и најбоље ципеле, ако ти је прљав образ!

Од бљештавила нико нема користи.
*     *     *
Само удобне ципеле одговарају свим ногама!


Никоме нећемо дозволити да нас вријеђа и понижава


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сваким даном, умјесто да се политичка ситуација у БиХ релаксира и смирује, она се, захваљујући неодговорним политичарима само усложњава и, рекао бих, компликује и доводи до усијања и тектонских поремећаја међунационалних односа у БиХ. 

Политички естаблишмент лоциран у Сарајеву чини све да се ионако компликована ситуација у Федерацији БиХ пребаци на терен Републике Српске и да се за све недаће у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно оптужи Република Српска и прогласи као реметилачки фактор унутрашње дестабилизације прилика у БиХ.

Иако су и Срби један од три конститутивна народа и у Федерацији, као и у цијелој БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и како би, кад је Федерација БиХ скоро потпуно етнички очишћена од српског народа.
Та матрица траје годинама. Дакле, са њом се кренуло одмах послије потписивања Дејтонског споразума и наставила се вртити и реализовати у сарајевској кухињи. Забрињавајуће је што се таквој политици дискриминације према и оно још мало преосталих Срба у Федерацији БиХ, нажалост, не назире крај.

На сваки дозвољен и још више на недозвољен и противуставан начин скоро, па трауматично политичко и економско стање у Федерацији БиХ, жели се фактурисати Републици Српској, што је само још додатни вид притисака на српски народ и на руководство Републике Српске.

Можда би се ова ситуација могла и разумјети када би се везала само за предстојећи попис становништва и настојање бошњачких политичара да  за такву политику придобију само свој народ. Али није тако. Интенције свих бошњачких политичара, a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду у правцу оспоравања постојања Републике Српске и нама је бјелодано јасно да таква настојања никад неће ни престати.

Но, није противзаконито, нити противуставно сањати и живјети у виртуелном и имагинарном свијету снова и илузија. Сваки појединац на то има право, али те илузије се преносе и на колективитет. Неостварене жеље Бошњака, а оне су – укидање Републике Српске, ипак остаће само на нивоу жеља. Јер, стварност је сасвим друкчија и дијаметрално је супротна од бошњачких циљева.
Република Српска је уставна категорија, што самим тиме имплицира и њено међународно признање као ентитета у саставу БиХ и ту нема ништа спорно! Но, бошњачка удружена политичка и интелектуална елита, потпомогнута бошњачким невладиним организацијама, па онда и свим удружењима грађана, те наравно и вјерском исламском заједницом, која се у цијелом овом пројекту никако не може заобићи, дакле сви они заједно - имају само један циљ - укинути Републику Српску и створити унитарну БиХ.

Користе се сва средства да се докину уставне надлежности Републике Српске, да се ослаби економска моћ и евидентан напредак Републике Српске. Јер, сви економски параметри и показатељи показују да је Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто да се Федерација БиХ такмичи у свом развоју са Републиком Српском - не, политичари из Федерације и наравно са нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине све да умање значај напретка Републике Српске. О Републици Српској и српском народу се причају наогавније и најружније ствари, како на домаћој политичкој и медијској сцени, тако и на свим важним мјестима у свјетским метрополама и у круговима међународних институција.

Републици Српској и српском народу све се оспорава. Стиче се утисак да се на сарајевским сећијама само смишљају и рађају идеје - како да се нанесе што већа штета Републици Српској, по систему: "нека комшији цркне Република Српска"?! Да је ово нормална и демократска држава, сви такви који разним противуставним активностима руше и БиХ, одговарали би за најтежа кривична дјела, дјела удруживања ради рушења уставног поретка ове земље.

Наша порука из Републике Српске је јасна и на фону је очувања Устава БиХ. Заправо, ми ништа друго и не тражимо, нити имамо неке друге аспирације. Такође, морамо добронамјерно упозорити Сарајево да престане са увредама и оптуживањем српског народа за све и за свашта.
И ми Срби имамо своју бол, имамо своју тугу, имамо своја сјећања на десетине хиљада најбољих српских синова страдалих у претходном грађанском рату у БиХ. Ми не умањујемо патње и боли других народа. Ми их разумијемо и жалимо за сваком невином жртвом без обзира из којег је народа.

Ми не тражимо баланс у количини почињених ратних злочина, већ баланс у количини правде и за жртве из српског народа. Али, тако се не дешава. Напротив, само се перманентно настављају антисрпске активности које су усмјерене на вријеђање и понижавање српског народа.

Руководство Републике Српске, и ми српски политичари који смо на привременом раду у Сарајеву, више нећемо дозволити да нас било ко омаловажава, нити да антидејтонским активностима руше Републику Српску. Ми никоме не пријетимо, ми само бранимо уставну позицију Републике Српске. Зар има нешто природније? Зар има нешто нормалније и реалније? Нема!

Колики год буду и наредни притисци и атаци на Републику Српску, а сигурно је да ће бити још интензивнији, још јачи, још жешћи и још одлучнији – Република Српска ће и, поред свега, опстати и остати! Дејтонски споразум је једина гаранција за то. Јер, без сагласности Срба више ниједна одлука у БиХ није могућа. О судбини Републике Српске само може да одлучује српски народ и наравно и други конститутивни народи и сви други који поштују Републику Српску и њен териториторијални и уставни положај у оквиру Устава БиХ!

Хоћемо о свакој теми која је у интересу напретка БиХ да разговарамо и да се договарамо, али једина тема о којој никада нећемо разговарати је постојање Републике Српске. Република Српска постоји и она је непромјењива чињеница! И до сада је компромисом све три конститутивна народа много тога ријешено и то због кооперативности српских представника. Али, компромиса никада неће бити о статусу и будућности Републике Српске. 

Република Српска ће и на овој балканској вјетрометини остати као трајна политичка, територијална и уставна категорија.

Наша је порука добронамјерна и упућујемо је свима: никога не вријеђамо, никоме не пријетимо као што то други раде нама, никоме не желимо зло, и због тога имамо онда право и обавезу да и од свих других који са нама живе на овим просторима тражимо - да и они према нама покажу поштовање, толеранцију, уважавање и разумијевање. Јер, у наше име више нико никада неће одлучивати. 

Поштујемо сваког човјека и његово достојанство, без обзира којем припада националном корпусу. 
Српски народ и ми као његови легитимни представници никада више не можемо дозволити да нас било ко вријеђа или понижава и да руши наш дигнитет!

петак, 13. септембар 2013.

Нисам крив...

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Многи се питају зашто сам забранио коментаре на блогу? Невероватно је колико сам био толерантан и колико сам трпео разне увреде изречене против српског народа, против Републике Српске, па наравно и увреде и понижења усмерена према мени. Било је ту свега и свачега. Много несрећника, ничим изазвани, утркивали су се у кориштењу најогавнијих и најпогрднијих речи, које су редом упућивали свим политичарима и функционерима из реда српског народа и наравно на адресу, неспорно, најутицајнијег политичког лидера у БиХ Милорада Додика. 
Морам да изразим жаљење што сам био принуђен да повучем такав потез, по најпре, због оних врло коректних који су посећивали и који свакодневно и даље посећују овај блог. Према таквима желим да изразим захвалност, као и своје велико задовољство огромним бројем посетилаца овог блога. Али, морам такође да кажем - било је много више оних који су били врло некоректни, оних који су својим речником мржње настојали да пласирају само своју истину.
----------------------------------------------
Па да наздравимо!
У здрваље!
Зато сам одлучио да се не расправљам са неразумним и нерационалним људима. Таквима шаљем универзалну поруку: 

" НИКАД СЕ НЕ РАСПРАВЉАЈТЕ СА БУДАЛАМА!

БУДАЛЕ ЋЕ ПРВО ДА ВАС СПУСТЕ НА ЊИХОВ НИВО, 

А ОНДА ЋЕ СВЕ УЧИНИТИ ДА ВАС ДОБИЈУ НА ВЛАСТИТО ИСКУСТВО"!!!
*********************
Није ми намера да било кога вређам и сви они који би се, евентуално, препознали у овој синтагми - немају разлога да мене оптужују! 
Не осећам никакву одговорност.

Све док те волим, знам и да постојим!


Са друге стране живота
тумарам и тражим себе.
Тражим изгубљена
сјећања и успомене.

Неки трагови живота
из прошлости још постоје.
Нико ме не пита
гдје ми је садашњост.

Тражим садашњост
и живим за будућност
у овом свијету препуном
разних зала и пошасти.


Љепота се не коментарише! У љепоти се ужива!




УЗРОЦИ И РАЗЛОЗИ У ВРЕМЕНУ...


 
ПИШЕ Славко Јовичић Славуј

Не може се све чекати. 

А поготово, не може се чекати да само од себе однекуд било шта падне или да падне ни откуд.

Неке ствари се не могу одлагати, а поготово се не могу одлагати у недоглед.

За многе ствари треба се борити, а неке треба и тражити.

Неке ствари треба желити, али те жеље морају бити реалне и остварљиве.

Неке ствари се могу одложити за сутра, или за неко будуће вријеме, али вријеме није могуће одложити.

Оно што је јасно и гласно казано, по логици ствари,  требало би бити и разумљиво, али не мора увијек бити и прихватљиво и за онога према коме је и упућено.

Зато и не стоје дилеме сад ћу, или могу и сутра, или можда је то и глупо, или није то баш разумно.

На крају крајева,  никад ништа само од себе неће доћи. За све постоје неки узроци, а за узроке морају постојати и разлози.

Да напишем ово нисам имао никаквог разлога, али ето ипак написах...

среда, 11. септембар 2013.

Љепота...

Које би ријечи могле да опишу ову слику? 
Нема их...
Ово што се види треба покушати пренијети у стварну слику...


За сва времена, за памћење и за сјећање....

Моја маленкост са Његовом светошћу српским патријархом ПАВЛОМ
 у патријаршији у Београду

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /11. 9. 1914. год./ рођен је Његова светост српски патријарх ПАВЛЕ.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је као Гојко Стојчевић, у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.


ДОБРО ЈУТРО!


Славуј

Буди ме 
септембарска 
јутарња киша, 
и расањује 
ми уснуле 
мисли о њој.

Јутро и пљусак
враћају ми 
врела сјећања 
на звјездане ноћи 
проведене са њом...

Биће још 
септембарских 
јутарњих киша...


Sarajevo: Srpskih đaka ni za učionicu!

  
M. FILIPOVIĆ | 10. septembar 2013.

Poražavajuće mali broj učenika povratnika u sarajevski kanton, neizvesno uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jovičić: Ovo je nastavak progona Srba. Dramatičan primer porodice Babić iz Lukavice
BANjALUKA - Inicijativa u parlamentu Federacije BiH da u osnovnim školama u ovom entitetu bude uvedena grupa nacionalnih predmeta za decu povratnika mogla bi da ostane mrtvo slovo na papiru kada je reč o Kantonu Sarajevo gde gotovo da više nema srpskih đaka!

Srpski poslanici u federalnom parlamentu traže uvođenje grupe nacionalnih predmeta za decu povratnika, jer smatraju neprihvatljivom i diskriminatorskom trenutnu praksu da se srpskim đacima u FBiH sistematski zabranjuje da uče srpski jezik i istoriju, dok su im nametnuti udžbenici na „bosanskom“ i hrvatskom jeziku.

Međutim, Sarajevo, u kojem je pre rata živelo više od 200.000 Srba poseban je problem, jer u tamošnjim osnovnim školama svi srpski đaci sada mogu da stanu u jednu učionicu.
-------------------------------------------------------------------------
- Na području Kantona Sarajevo gotovo da nema srpske dece u osnovnim školama, pa pitanje uvođenja nacionalne grupe predmeta za Srbe treba posmatrati sa tog stanovišta - rekao je izvršni direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Janjić.
On je dodao da na području grada Sarajeva u posleratnim godinama živi srpsko stanovništvo, uglavnom starije životne dobi, jer nema značajnijeg povratka.
------------------------------------------------------
Dramatičan je primer srpske porodice Babić, koja se nedavno iselila iz Sarajeva u Lukavicu, jer nisu dozvolili da njihova deca u okviru nastavnog programa posećuju izložbe fotografija sa potresnim i uznemiravajućim ratnim sadržajima.
-------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da poražavajući broj srpskih đaka u sarajevskim školama nedvosmisleno potvrđuje da se u ovom gradu desilo etničko čišćenje Srba.


- Srba je iz godine u godinu sve manje u Sarajevu. 
Nema srpske novorođenčadi, ne daju deci da uče ćirilicu. 
Sve to govori da se i dalje sistematski radi na progonu Srba iz grada na Miljacki - istakao je Jovičić.
----------------------------------------
ŠAHOVNICA
NI u Glamoču, koji teritorijalno pripada Livanjskom kantonu, u kojem je dominantno hrvatsko stanovništvo, srpski mališani ne uče srpski jezik. Postojalo je više inicijativa da se u osnovne škole uvede srpski jezik, ali su to livanjske vlasti odbijale zbog malog procenta srpskih đaka. Odobrili su bosanski jezik na zahtev roditelja bošnjačkih učenika. Srpska deca u ovom kantonu čak i svedočanstva i ostale akte koje koriste u osnovnim i u srednjim školama dobijaju štampane na hrvatskom jeziku i sa grbom šahovnice.
----------------------------------------------------------
NE POŠTUJU SPORAZUM
ZA razliku od Federacije BiH, U Srpskoj u čak 20 škola bošnjačka deca izučavaju nacionalnu grupu predmeta. Škole u FBiH, iako su potpisale sporazum o poštovanju prava dece povratnika, godinama odbijaju i da promene nazive koje su dobili po bošnjačkim ili hrvatskim ratnim komandantima.

уторак, 10. септембар 2013.

Чекам те...


Они знају да се воле и знају да уживају у љубави...

СлАвКо ЈоВиЧиЋ СлАвУј
У пијаној ноћи
и звијезде тетурају
високо на небу...

Земља подрхтава
од заглушујуће буке.
Тама притишће земљу...

Само њих двоје
у мрклој ноћи,
плету најљепше снове
држећи се за руке.

Прстима плету 
нераскидиви ланац 
ланац од љубави,
која разбија челичне 
стеге страха 
од превелике среће.

Њихови уздисаји 
се не чују,
као ни ддрхтаји 
спојених тијела...

Они знају да се воле, 
они живе своје животе....

Утакмица важнија и од саме игре и од коначног резултата...

 Написао:  Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Волим спорт. Волим све спортове. 
Кад год имам времена пратим све утакмице, 
а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву.

А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

Док пишем овај кратки осврт, управо кошаркашку утакмицу на Европском првенству у Словенији играју СРБИЈА и Црна Гора . Играју утакмицу без било какве резултатске дражи. СРБИЈА се давно пласирала у други круг такмичења, док Црногорци одлазе кући.

Гледам утакмицу и уопште не гледам тим Црне Горе као тим према којем бих гајио било какве симпатије. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове.

Све присутне разлике морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.

Знам да ниједан спортиста, па и Црне Горе не сноси одговорност за стање у којем се и они боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација.

И Црногорци у таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Црногорце који ни смислити не могу СРБИЈУ.

Стање је тако и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ову ситуацију, па чак не може то да промијени ни спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ  у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. 
Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...

И да закључим. У утакмици која ништа није одлучивала, побиједила је Црна Гора. Не треба тражити никаква оправдања нити алиби за пораз Србије. Србија је најбоље играче одмарала за наредни циклус, али и кад се игра кликера важна је побједа. 
Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост!

Можда и није лоше да то напокон и знамо! Уосталом, сатисфакцију и потврду  добио сам и радовањем црногорских кошаркаша /оправдано радовање/, али Црногорци су испољили своју радост као да су постали прваци Европе...

Слика њихове радости је показала да сам погодио са текстом и да је то овако како написах...

недеља, 08. септембар 2013.

ОСТАВИЋУ ТИ СВОЈУ СТАРОСТ ДА ТЕ ПОДСЈЕТИ НА НАШУ МЛАДОСТ!



У презагушеном медијском простору велика је ствар доћи до праве и тачне информације...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Само разговори, па и са онима који су сасвим на другој страни свијета и који живе у свом  имагинарном свијету, свијету насликаном мислима жеља, могу имати каквог таквог смисла.  

Свако ћутање удаљава људе и прави непремостиву дистанцу.

У свему овоме, медији имају врло значајну и по некад и пресудну улогу, јер се управо људи из медија боре за већи тираж, тираж продате штампе. Мало је оних који купују новине и који воде рачуна какве је "боје штампа". Постоје подјеле, али танка је граница око класификације о који се ради штампи. 
Зато и остаје питање ради ли се  о "жутој" штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој штампи или о сензационалистичкој штампи. Каква год даје, штампа се штампа, новине излазе. Људи купују новине из разно разних интереса, разлога и укуса, а све са циљем да дођу до информација. Разумљиво да те информације плаћају.

Електронски медији су још интересантнији, јер се на њима приказују и пласирају "живе слике", чак и оних људи који су већ одавно мртви. Али ако је интерес неке ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети", а све у властитом интересу и то да би се углавном попунио цјелоднево-ноћни програм.

Ријалити програми су постали најгледанији, јер огромна већина конзумената такве "субкултуре" сједи испред екрана и покушава да се поистовјети са својим "јунацима" и уопште није битно какви су они, већ се ради о жељама публике за што већим скандалима, свађама, насиљу и свим врстама сцена, поготово оних привремених и тренутних тзв. љубави, голих гузица и заклетви "на вјерност по систему - "дођеш ми љубав"!?

Дакле, многи гледаоци покушавају да избјегну властито суочавање са кризом идентитета.

Никада не треба упирати прстом у било којег новинара нити у било који медиј.

Мало је или скоро ријетки су они медији који се баве животним темама и свјетлијом страном живота. Једноставно, мало је оних којима би такве теме биле интересантне, а сви заправо живе од жеље за бољим животом.

Задње намјере су врло опасна работа и оне вребају иза сваког ћошка, па чак и кад идемо правим путем без било каквих кривина. Врло опасно је правити замишљене линије свог свијета и због страха од неких других немати снаге да се те имагинарне линије пређу.

Границе не постоје, па чак ни оне између земље и неба, односно земље и свемира. Зато треба знати да са обје стране замишљене границе постоје и неки други људи, који су различити од нас и наше перцепције поимања стварности.

Друго је питање да ли се ради о добрим или о злим људима. Свака подјела опредјељује људе да бирају своју страну свијета и често многи залутају, јер рецимо, корачајући према истоку они оптерећени многим предрасудама касно схвате да су цијело вријеме ишли према западу. 
У свим тим заблудама изгубе много  времена и немају више могућност да изађу на прави пут, пут истока којим су били наумили да иду...  
Такви, дакле, остају заробљеници своје свијести, која им диктира понашање према узусима личне слике стварности, а која уопште не мора бити исправна.

Безброј је путева и многи се на њима изгубе и никада не стигну на своју страну. 
О раскрсницама нисам ништа рекао, јер се управо налазим на једној таквој. 
Заправо у дилеми сам и размишљам да ли да ставим тачку на овај текст или да га оставим отвореним и да он траје, као што уосталом траје и живот...

уторак, 03. септембар 2013.

Она је ту...знам добро....

СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
*     *     *
Разапет између снова и сјећања,
Погледом кроз прозор,
тражим урезану слику
 њеног лика...

Дубоко у срцу пламен
распамећује уснуле мисли
и враћа изгубљени сјај у очима.

Убрзани откуцаји срца
у бури немира,
најављују мирну пловидбу
у луку спаса.

Идем јој у сусрет,
она је ту...


Зашто истина никада не допре до јавности?

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У потрази за истином...
Ко је украо истину?

Иако је истина једна и недјељива и иако је опште познато да на истину нико нема ексклузивно право, овдје се мора нагласити да истину креирају сви и то баш онако како то коме одговара. Али, истину највише креирају медији. 

За ову констатацију су најбољи примјери сједнице Парламентарне скупштине БиХ. Да би обични конзументи истине или информација колико-толико имали било какав увид у истинитост онога што се заиста расправља и о чему се одлучује на тим сједницама, морали би свакодневно да купују најмање десетак дневних новина или да прате информативне програме опет најмање неколико најгледанијих ударних дневника на програмима многих телевизија. Ни у којем случају не смијемо занемарити и мноштво интернет портала који имају своје информативне програме и садржаје, па самим тим и утицај на креирање јавног мнења у БиХ.

Међутим, могуће је, наравно, ако имате новца и ако сте пасионирани зависник о политичким информацијама, да купите све дневне и седмичне новине, но немате никакву могућност да пратите ударне дневнике на неким важним телевизијама, јер ти информативни програми, углавном, почињу у истом временском термину. Не треба бјежати од истине па рећи да су сасвим различите информације и извјештаји које објављују медији у РС у односу на медије из ФБиХ, па чак и у односу на медије који су наклоњенији једном од три конститутивна народа у БиХ.

Разлике су очите у извјештавању и оне се манифестују у зависности од случаја до случаја, што у највећој мјери зависи од тога - чији су медији; из којег центра се издају и не треба много труда да се уоче драстичне разлике у извјештавању различитих медија, рецимо из Сарајева, затим оних из Бање Луке, те из Мостара. Најлакше би било речи да је то отворена медијска борба прса у прса за сваког читаоца. Друга је ствар како и на који начин сваки медиј долази до оних информација које су за прву страну сваких новина, јер и новине су роба, а робу најлакше продаје добра амбалажа!

Зато се на малом простору и у "малој бари с пуно крокодила" води грчевита борба за оне сугестивне и сензационалистичке вијести и информације. У таквој хиперпродукцији и у потрази за драматичним и ексклузивним информацијама, односно у борби без милости и кодекса, врло често они ревносни читаоци ће прочитати отворене сукобе између многих медија о никада помирљивим интересима. Те међусобне анимозитете перманентно подгријавају редакције тих медија, јер су им и интереси различити. Једни у одређеном времену подржавају позицију, други опозицију, а трећи нападају или подржавају и једне и друге, а сви заједно се међусобно између себе гложе.

Ништа боља ситуација није ни у Републици Српској. А, све то иде само на штету истине која је потребна свима. Кажем потребна, али била би илузија да ће она - истина, једна и права - икада бити презентована јавности, па чак и о оним темама које су свима видљиве и јасне.

понедељак, 02. септембар 2013.

Нема љубави без ЉУБАВИ!

СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
*     *     *
Љубав за тебе
још ме веже,
невидљива звијер
опасно ме 
за врат стеже.

Памет се губи,
зар он умјесто
мене  да те љуби.

Однијеће ђаво
и њега и тебе,
али биће касно
ово да схватиш,
јер ти не знаш
да волиш,
а не знаш ни 
да патиш...