ЗА СЈЕЋАЊЕ И ЗА ПАМЋЕЊЕ...
Бранко Миљковић
Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године.
Године 1953. одлази у Београд на студије.
Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету
у Београду 1957. године.
Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956.
и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“,
након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961).
Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
Београд напушта у јесен 1960. године
и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961.
његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
