среда, 30. април 2014.

Ове године без честитки за 1. мај!

Коме честитати празник?

- Армији незапослених...
- Онима који по нешто и раде, а не примају плате,
- радницима чије су фирме приватизовали лопови, 
- радницима чија су предузећа под стечајем...

- радницима који су деценијама на Заводима за запошљавање...

ЗВЕЗДА и трећи пут побиједила Партизан!

ЗВЕЗДА ЈЕ ПОБИЈЕДИЛА!
Кога?
Па наравно, 
стару муштерију Партизан!
ЗВЕЗДА задала нови ударац Партизану!

Партизан - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 72:75 (20:16, 23:12, 10:22, 19:25)

У дербију петог кола Суперлиге, кошаркаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ савладали су Партизан и сада су једина непоражена екипа на врху табеле. Црвено-беле су до побједе предводили Раденовић са 17 и Бобан Марјановић са 15 поена.

Чудесан преокрет ЗВЕЗДЕ за прву историјску побједу у Крагујевцу и корак од титуле! ЗВЕЗДА је повела са 2:0 у серији.


30. 4. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Крагујевац
***************************
Ватерполисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ у Крагујевцу у другом мечу финалне серије плеј-офа, остварилу су и другу побједу против домаћег Радничког. Након фуриозног старта Радничког и предности од 5:1, ЗВЕЗДА се вратила у игру и на полувремену свела заостатак на два гола. Домаћи су успјели да врате предност и поведу резултатом 8:4, али је ЗВЕЗДА направила још једну серију и дошла до свега једног гола заостатка. Ипак, Филип Филиповић је преузео одговорност и донио свом тиму вођство које су наши играчи стигли на 10 секунди прије краја меча, поготком Бориса Вапенског!

Раднички – Црвена звезда 10:10 (5:1, 1:3, 3:2, 1:4)
Пошто је утакмица завршена неријешено пришло се ивођењу петераца.
**********
Петерци
**********
Раднички: Погодили: Ф. Филиповић, Ђ. Филиповић, ; Промашили: Басара, Ћирић (Шефик одбранио).

ЦЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Погодили: Вукчевић, Вапенски, С. Рашовић; Промашили: Прлаиновић (Радић одбранио).

ЈАСЕНОВАЦ - ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!


 Крвава и мутна Саво 
знаш ли да пјеваш пјесму 
о планетарном 
страдању Срба 
у твом мутном кориту 
и у твојој хладној води...

Опомињу ли те 
уморене душе 
са неба које не дају мира, 
а ни смираја злочинцима, 
који на најсвирепије начине 
убише на стотине хиљада 
невиних жртава, 
дјеце, жена и мушкараца...
Славуј

Пред сутрашњи Празник рада....ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

                          ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У новинама наслов, углавном, наговјештава и у наставку одређује садржај текста. Али, ево, направићу изниман случај и у овом тексту ни ријечи неће бити о 1. мају, Празнику рада....

Странке, странчарења и распамећивања...

На самом почетку или на крају, сасвим је свеједно, не вјерујем да било ко зна одговор на питање – колико има регистрованих политичких партија у Босни и Херцеговини?

Из овог питања слиједило би и низ додатних питања, али ако се не зна одговор на главно питање, онда како би се тек знали одговори на било шта друго? Ма никако и никада!

Много је странака, какви много, и превише их има, па чак и више од тога. Све те политичке странке траже своје мјесто под сунцем у политичкој баруштини каква је политичка сцена у Босни и Херцеговини. На ту сцену сви би да се попењу и да ако је икако могуће - за себе приграбе бар неку мрвицу политичког колача, јер без колача и богате трпезе нико ни бркове неће омастити. А управо је и циљ многих странака, односно њихових самозваних и такозваних лидера да бар своју родбину и по којег пријатеља приволе за своју политичку опцију и да онда жестоко крену у освајање власти.

На том путу жељно их очекују медији који су “програмски” опредијељени против актуелне власти. Те странке су углавном популистичке, што значи да им је циљ да “ударе”  барем на један дио популације и да циљано у садејству са медијима који их обилато подржавају, крену у обрачун са политичарима и странкама које су на власти.

У медијаима се стално врте скоро те исти политичари, те господин овај, те господин онај, те ови, односно они, а онда онако, право ниоткуд, пуна елана ускочи и по која дама, јер забога треба се борити за равноправност сполова, притом заборављајући и физику и природне науке које су егзактне, а оне јасно указују да се различити полови привлаче!

Не бих сад и овдје и о самозваним и такозваним политичким аналитичарима опште праксе, који стално дежурају на бранику одбране части и достојанства широких народних маса. Јер забога, ти аналитичари су месије и једини спас за катаклизмично стање које у највећој мјери својим небулозним "аналитичким анализама" управо они и производе. За сијање илузија и бацање магле не плаћа се порез нити се тражи било каква одговорност.

Сви се заклињу у демократију и у борбу за права обесправљених, а управо ти похлепници за влашћу су погазили сва права и достојанство обичних људи. Много је оних који у политици виде шансу за своју позицију, али не због тога што су паметнији од других или можда хуманији, већ што свјесно ударају на менталне склопове обичних људи, којима је свега преко главе и који гледају само да сачувају своје голе животе и да како тако у свакодневно преживљавању остану трезвени, мада су им препуне главе сваког и свакодневног јада и чемера.

Стварају се нове и неприродне колалиције опозиционих странака и њихови лидери кипте од разних обећања да ће народу сванути само ако они буду имали право да дежурају поред шалтера и да упале свјетло у мраку који су у неком ранијем периоду управо они и створили. Заборавност је општа одлика обичног човјека, јер он није енциклопедија, па да све запамти. Обични човјек, вечерас гледа ТВ дневник и запамти оно што је видио и чуо и то траје до пред спавање. Кад се ујутро пробуди одмах га бомбардују са неким новим вијестима, а у БиХ заправо ништа и није, нити може бити нека вијест. То је у БиХ свакодневно опште стање и духа и свијести напаћеног човјека, којег додатно слуђују антивладини медији, који тако и опстају на коњуктурном тржишту у прикупљању и распршивању магле. То је стандард медијске сцене у БиХ. Тако се покушавају окупити и објединити идеолошки истомишљеници, а заправо све је супротно.

Стално су свеприсутна разна политичка и страначка спорења чиме се у народу само подижу сталне тензије. У вечини  случајева ради се о дијаметрално супротним политичким опцијама, како тренутне позиције која је на власти, тако и оних опозиционара који не бирајући средства у настојању да се домогну политичког трона и да тако засједну у  фотеље.

Данас је постало профитабино глумити европејце и слуђивати сопствени народ и стално га држати у илузијама небеског народа, који може да живи хиљадама година, па им садашње стање и није тако важно. 

Уосталом и сасвим на крају, да ли је могуће и замислити народ који у блатњавим ципелама (опанке смо давно изули) трчи маратон за Европом!? 

понедељак, 28. април 2014.

Некад и сад?! Или некад било и сад, а ово сад није ни слично оном што је прије било или је све исто?!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Са свих страна грми, рекло би се. Природа је непредвидива, па и ове климатске промјене, али нећу тиме да се бавим, већ актуелним политичким стварима.

Наиме, прије неколико дана замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Бећировић упутио је отворено писмо високом представнику у БиХ Валентину Инцку и шефу делегације и специјалном представнику ЕУ у БиХ Петеру Соренсену да покрену конкретне активности с циљем заустављања политике негирања геноцида и свакодневних понижавања жртава геноцида и масовних злочина која долази из Републике Српске.

И позвани и непозвани из Републике Српске су се дигли на ноге у осудама писанија Дениса Бећировића и ту немам никаквих замјерки. Напротив, и треба да се чују мишљења превасходно политичара, јер су политичари и позвани да бране и да штите интегритет и интересе РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Међутим, све те осуде се своде на медијске изјаве од којих нико нема много користи, јер у БиХ вијест престиже једна другу и претходне информације падају у заборав.

Мене би једино заинтересовало да је бар неко из Републике Српске истим адресатима или још некима писао истинита писма и то би имало неког смисла, али овако? 

Ма избори су на прагу и свако жели да прикупи који глас, а већ се знају они који су “на стражи” и који су стално дежурни и који су миљеници медија, како оних који подржавају позицију, али много више је оних медија који се утркују у пружању подршке опозицији и опозиционим политичарима. Овдје у БиХ без медија ништа се не може и све зависи од наклоњености медија својим љубимцима, мада има и оних медија који су неутрални, али они су ипак ријетки....

Дежурни медијски експоненти су осули дрвље и камење на Денисова писма и, рекао бих с разлогом. Међутим, исти те галамџије и све присутне политичке "медијске звијезде" нису ни знале да је Бећировић уопште и слао писма, али о томе су их медјији обавијестили и таман им је добро дошло да се разгаламе по телевизијама и новинама од чега нема никакве користи, јер нико од њих није на званичном мјесту упозорио Бећировића да таквим активностима наноси само штету БиХ.

Ево једног од доказа са званичне сједнице и на званичном мјесту, али нико ме тада није подржао, нажалост, а ни медије то није интересовало да бар подсјете своје гледаоце или читаоце да ово није изоловани случај Бећировићевих самоиницијтивних писанија и активности...

*******************************

T R A N S K R I P T
10. SJEDNICE PREDSTAVNIČKOG DOMA
PARLAMENTRNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE,
ODRŽANE 22. 9. 2011. GODINE, S POČETKOM U 10,10 SATI
****************************
Nova poslanička pitanja

DENIS BEĆIROVIĆ:
Prvi za nova poslanička pitanja javio se Slavko Jovičić. Izvolite.

SLAVKO SLAVUJ JOVIČIĆ:

Hvala lijepo, gospodine predsjedavajući.
Uvažene kolege i kolegice, poštovani članovi Savjeta ministara, imam dva poslanička pitanja.

Prvo je upućeno ministru odbrane, gospodinu Selmi Cikotiću, a ono glasi /НАПОМЕНА аутора - питање је у транскрипту/.....
 --------------------------------------------
I Vama jedno pitanje, vrlo brzo, gospodine predsjedavajući. Dakle, od trenutka kad ste Vi stupili na ovu poziciju, što je dobro i svi su Vam čestitali, Vi ste uveli jednu praksu koja je dobra, upućujete pismo svim parlamentima bez saglasnosti Kolegija, kad čestitate neki dan državnosti i ne znam ni ja, dan parlamenta, ili ne daj Bože nepogoda, to je uredu.

Ali kad ste se obratili pismom u vezi filma oko Srebrenice, parlamentima Švedske i Danske, to ste samoinicijativno uradili i naravno i bez moje podrške, a kamoli bez podrške Kolegija, te Vas molim da u Kolegiju se dogovorite kad nekom upućujete čestitke ili kad protestvujete ili kad ukazujete na bilo šta da to ne radite samoinicijativno.

Dobićete, da ne obrazlažem, pismena pitanja. Hvala lijepo.


DENIS BEĆIROVIĆ:
Ja samo želim Vas pitati za ovo drugo pitanje da li želite odmah usmeni odgovor ili.

SLAVKO SLAVUJ JOVIČIĆ:

Volio bih u pismenoj formi da mi to napišete, pošto ja znam koji će biti Vaš odgovor, tako da nije to komunikacija između Vas i mene, nego u pismenoj formi da to odgovorite. Ali najbolje bi bilo da se dogovorite u Kolegiju kako ćete Vi pisati pisma koja će svi podržati u Parlamentu.

DENIS BEĆIROVIĆ:

Dobro. Zahvaljujem na pitanju, dobit ćete pismeni odgovor

 --------------------------------
НАПОМЕНА:
Никад ни усмени, а ни писмени одговор на ово питање нисам добио, 
мада сам у још некoлико наврата на томе инсистирао.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ХАОС ... ДА ТЕ БОГ САЧУВА!

Тренер /незналица/ 
Славиша Стојановић 
овако је - 
Звездиним лузерима 
Милошу Нинковићу 
и Николи Мијаиловићу 
требао да објасни како се изводе пенали...

Истини за вољу, лопте које су шутирала ова два Звездина "гробара" 
једва су и дошле до голмана Партизана!? 
*************
Пробудите се ЗВЕЗДАШИ!

СРПСКИ ЈУНАК ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /28.  априла 1918. године/,
 јуначком смрћу у казамату умро је српски 
јунак ГАВРИЛО ПРИНЦИП!

ГАВРЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...

На данашњи дан /28. априла/ умро српски национални борац Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат. Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малољетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболио је од туберкулозе и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој, 
шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске. 

Гаврило Принцип: 

Наше ће сенке ходати по Бечу, 

лутати по двору, плашити господу!

********************************
Гаврило Принцип је својим пуцњем 
жртвовао самог себе, 
уписујући себе у књигу вјечности. 

То је знао и он сам, 

па тако на његовој 
лименој затворској порцији 
и данас пише: 

''Тромо се време вуче, и ничег новог нема, 

данас све као јуче, сутра се исто спрема. 
Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви: 
Ко хоће да живи нек мре, ко хоће да мре нек живи!'' 

недеља, 27. април 2014.

У само два дана - два дебакла Црвене Звезде ...За ЗВЕЗДИН суноврат најодговорнији су - Драган Ђајић и Небојша Човић

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У само два дана и у два најпопуларнија спорта Црвена Звезда је доживјела двије невиђене бламаже и два тешка, не само спортска пораза.

На самом почетку поставићу и два питања и покушати на њих да пронађем и одговоре.

Синоћ су фудбалери Партизана побиједили Звезду. Није толико болан пораз, већ сазнање на који начин је изгубила Звезда? Изгубила је јер није успјела да побиједи, а све јој је ишло на руку осим оне најважније ствари, а она је у сваком спорту и најбитнија – Звезда није побиједила!

Но, пођимо редом. За пораз Звезде најодговорнији је предсједник фудбалског клуба Црвене Звезде Драган Ђајић. А зашто он? Једноставно зато што је дозволио да му таксисти “менађери” доводе тренера у клуб на чијем је он челу. Тако се легенда Звезде Драган Ђајић коцка са својим спортским угледом, ако такав углед још увијек било ко има у Црвеној Звезди?!

Наиме, може се слободно поставити наградно питање и скоро 98 одсто Делија не би знало одговор на такво анкетно питање. Са великом вјероватноћом може се претпоставити да никад нису ни чули за садашњег тренера фудбалског клуба Звезде Славишу Стојановића све док га уз Ђајин “благослов” неко није из "бунара" извадио и тако га удомио на челу (не)стручног штаба Црвене Звезде.

Ко је заправо Славиша Стојановић и које су му фудбалске и тренерске референце биле прије доласка у Црвену Звезду? Био је анонимус и не сумњам да су га можда познавали само у Словенији, али даље од “дежеле” били су ријетки они који су уопште и чули за његово име, а о тренерском знању, ма ни случајно. 
Е зато Драган Ђајић сноси највећу одговорност због таквих авантуристичких ухљебљивања анонимуса и тзв. спортских тренера који иза себе немају никаквих резултата.

Овдје се поставља и питање – има ли тренутно иједан живи фудбалски тренер који је фудбалски поникао у Црвеној Звезди и који би могао много боље да води Звезду, него Славиша Стојановић, који је само пуким случајем успио да забиљежи и неке претходне спортске резултате. Али, кога је то Звезда побјеђивала прије овог дебакла са Партизаном? То је у овом случају најмање важно. 
Почети кукавички утакмицу и са одбрамбеном тактиком против Партизана кад је Звезда имала шест бодова предности може само тренерска незналица као што је Славиша Стојановић. И то је неспорно!

Прије њега, два дана раније то је исто урадио, такође, тренерски незналица, али у другом најпопуларнијем спорту на овим просторима. То је кошаркашки (не)стручњак Дејан Радоњић, којег је, такође, неко ухљебио на кормилу Црвене Звезде. Мала је разлика између одговорности Драгана Ђајића у фудбалу и Небојше Човића у кошарци у Звездиној хијерархији управљања.

Човић је неприкосновен у кошаркашком клубу Црвена Звезда и нико још не зна да ли је он и власник клуба или је са Драганом Ђајићем сувласник Звездиног јада и чемера у довођењу анонимуса и тренерских незналица на позиције у два најважнија спорта – фудбалу и у кошарци.

Звездине Делије треба мало да охладе главе и да схвате да немају никаквог утицаја на кадровску политику у СД Црвена Звезда. Тамо ведри и облачи Небојша Човић и низ стрампутицу са собом води и Драгана Ђајића, али то звездина легенда није, изгледа, још схватио.

Чак и кад би фудбалери Црвене Звезде и постали прваци Србије остаће велика горчина и трајно забиљежен пораз од Партизана у утакмици коју је Звезда кукавички одиграла и у којој ни десет пенала не би помогло Звезди.

Такође, остаће још гори утисак да су кошаркаши Црвене Звезде у сред Београда претпјели тежак пораз од организационо и финансијски скоро распале Цибоне. Резултати и неуспјеси се пишу и памте, као и тренерске незналице и епизиодисти – Дејан Радоњић и Славиша Стојановић.

Биће запамћени и Драган Ђајић и Небојша Човић – два најодговорнија човјека у Црвеној Звезди који су заслужни за ухљебљавање тренерских анонимуса и незналица, чиме су допринијели суноврату Црвене Звезде и у којима се губе и све претходне њихове заслуге у опоравку посрнуле Звезде...

субота, 26. април 2014.

МЕША СЕЛИМОВИЋ ... За сјећање и за памћење....

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /26. 4./ рођен је 

славни српски писац Меша Селимовић
-------------------------------------
Мехмед Меша Селимовић је био истакнути српски писац 

из Босне и Херцеговине, који је стварао у другој половини 20. вијека.

петак, 25. април 2014.

ТЕШКА ХАВАРИЈА КОШАРКАША ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Дан послије кошаркашке утакмице између Црвене Звезде и Цибоне у београдској Комбак Арени...

Арена као и свака арена је мјесто за борбу из које увијек неко изађе као побједник и онај други као поражени. Но, ни сваки пораз није само резултатски или спортски пораз, већ је много више и од тога. 
У питању је част клуба, државе, народа итд. У овој утакмици играчи Звезде и такозвани тренер  најмање су о томе водили рачуна, нажалост!

Кренимо редом од оног најважнијег. Скоро годину дана, па и више од тода, није се могло нормално  живјети од предсједника кошаркашког клуба Небојше Човића. Нема гдје га није било? Једино га није било тамо гдје је требао да буде или заправо нигдје није ни требао да буде. Наиме, отјерао је претходног тренера Владу Вукојичића, а довео је тренерског незналицу Дејана Радоњића и од тада настају главни проблеми за Звезду.

Истина, побјеђивала је Звезда у неким утакмицама, али и да је било који други тим био умјесто Звезде, па највјероватније би бар у неким од тих утакмица остварио повољан резултат. Небојша Човић се бавио свиме и свачим и много важније му је било да гледа преко плота у комшијско двориште и да ослушкује шта то говори Душко Вујошевић, тренер кошаркаша Партизана, него да брине о свом дворишту, односно о Црвеној Звезди. Човић је на тај начин покушавао да гради ореол најчовјека за све и за свашта и на крају је постао – ВЕЛИКО НИШТА! Узалуд се позивати на неке побједе од којих нема никакве вајде, јер само за једну утакмицу све се распршило као мјехур од сапунице, а цијела ситуација чији је главни актер био Небојша Човић није ништа друго, већ једна епизодна сапуница од које на крају није остало ништа!

Друга ствар је тренерска незналица Дејан Радоњић. О њему нема потребе трошити ријечи, јер се ништа паметно нема ни казати, а о глупостима не вриједи ни писати, јер највећа глупост је и било довођење Радоњића за тренера Звезде. Једноставно, човјек нема појма о кошарци. То се најбоље могло видјети кад узме тај-аут. Као нешто црта и за то вријеме не упути ни два три савјета како би кошаркаши требало да унаприједе игру и на шта да обрате пажњу?! Уосталом, како су играчи и могли очекивати неки савјет од тренерске незналице. НИКАКО!

Нема тог тима, осим Звезде наравно, у којем би могли да играју Симоновић, затим Драгичевић, па Радиновић, те Лазић и још неки...Овдје се не затвара круг кошаркашких лакрдијаша, нажалост.

Само два играча Цибоне у најважнијој утакмици цијеле сезоне побиједила су јадну и чемерну Звезду. И не само да је Цибона побијеила назови кошаркаше Звезде, већ их је у највећем дијелу утакмице и понизила. А пријетње из Загреба и из табора Цибоне, која је у распаду, како у оном организационом, тако и у финансијском, стизале су десет дана и прије саме утакмице у Београду. Сад се испоставило да су “коцкасти” оправдано говорили да ће у сред Београда побиједити Звезду!

Жале се неки што Арена није била пуна? Па забога, више од осам хиљада звездаша је навијало за Звезду и шта су добили? Добили су највеће разочарење. А колико је то Цибона имала навијача? Можда пет или шест, али то им није сметало да Звезди одрже час из кошарке.

На крају, порука за Небојшу Човића. Одмах иди и пиши саопштење и очекуј да вечерас изгуби Партизан. Али, схваташ ли ти ишта човјече? Шта ћеш тиме добити кад си синошњом утакмицом све изгубио. Изгубио си на десетине хиљада вјерних звездиних навијача. Изгубио си пласман у Евролигу. Ма изгубила је Звезда са тобом, и твојим љубимцем тренерским лаиком Дејаном Радоњићем!


Прави ЗВЕЗДАШИ су изгубили, схвати то Човићу!

Човићевом и Радоњићевом 
пируетом 
- ЗВЕЗДА је нажалост, 
отишла под лед!?!

среда, 23. април 2014.

Медијске истине и полуистине ...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВКО

 Зашто потпуна истина никада не допре до јавности? Истина једна и недјељива и иако је опште познато да на истину нико нема ексклузивно право, овдје се мора нагласити да истину креирају сви и то баш онако како то коме одговара.

Али, своју истину највише креирају медији. За ову констатацију најбољи примјери су сједнице Парламентарне скупштине БиХ. Да би обични конзументи истине или информација колико толико имали било какав увид у истинитост онога што се заиста расправља и одлучује на тим сједницама – морали би свакодневно да купују најмање десетак дневних новина или да прате информативне програме опет најмање неколико "најгледанијих" ударних дневника на програмима многих телевизија. Међутим, ако и имате новца и ако сте пасионирани овисник о политичким информацијама и ако сте у могућности да купите све дневне новине тек онда ћете бити потпуно збуњени и тек тада вам ништа неће бити јасно! Наравно да не можете да пратите ударне дневнике на неким “важним” телевизијама, јер ти информативни програми, углавном, почињу у истом временском термину. Оно што је најважније – зар би нормалан човјек и желио да све то прати и да гледа, кад свако разуман има много паметнијих послова него што би пратио политичке емисије чији су креатори уредници тих емисија.

Не треба бјежати од истине па рећи да су сасвим различите информације и извјештаји које објављују медији у Републици Српској у односу на медије из Федерације БиХ, па чак и у односу на медије који су наклоњенији једном од три конститутивна народа у БиХ. Разлике су очите и у случајевима о извјештавању различитих медија, рецимо из Сарајева. Никада нећете бити у прилици да о истој ствари бар слично прочитате у дневним новинама „Аваз“, односно у дневном-једнодневном „Ослобођењу“. Напротив, прочитаћете отворене сукобе о никада помирљивим интересима оних који су жељни истинитих информација. Те анимозитете перманентно подгријавају Редакције тих медија, јер су им и интереси различити. У одређеном времену једни подржавају позицију, док други опозицију, а трећи нападају и једне и друге, а сви заједно се међусобно гложе између себе. Дакле, прљаваог веша је и превише и сви се труде да га што више изнесу у јавност.

Ништа боља ситуација није ни у Републици Српској. А, све то иде само на штету истине која је потребна свима. Кажем потребна, али била би илузија да ће једина и права истина икада бити презентирана јавности, па чак и о оним темама које су видљиве свима. Овдје нећу да говорим о оним медијима који имају своје „љубимце“ и саговорнике, односно "експерте" опште праксе или тачније - људе за све и за свашта. Наравно да имате и оне званичнике и политичаре, па и јавне личности које су за неке медије „персона нон грата“. Да будем јасан – све је то право и сопствена одлука оних који у својим рукама држе и доносе такве одлуке. Али, је ли то и интерес читалаца и гледалаца? Е, то је сасвим друга прича. Новине не морате да купујете, али јавни телевизијски емитери су дужни да преносе истину, јер теве таксе плаћају сви грађани!

Много је нетачних изјава и самих политичара који се скоро утркују у заузимању медијског простора. Неки политичари говоре о темама и о оним стварима, а да при том немају појма о чему се ради? 
И то се  све  одвија по систему - "У нешто се ударати мора"!? 

     УДРИ,  САМО УДРИ!

уторак, 22. април 2014.

Теби Бања Луко с љубављу!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ ... На Васкрсни уторак Љета Господњег, 22. априла 2014. године....

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

            У славу, милост и захвалност Господу Богу за наше постојање

Ни у дане највећег хришћанског празника Васкрса, неки не мирују. Заправо не престају са увредама, које долазе како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести. 

На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче, остаће без одговора. Јер заиста не знам одговор!

Скоро па се ништа никоме не може казати или нешто написати, а да се неко, дакле  онај други, не нађе повријеђен. Вријеме је такво као да постоје дежурни узбуњивачи широких народних маса и само је у почетку важно са неким се не сложити и ако је икако могуће бити бржи у клеветама и то пустити у етер и “Радио Милева” ће то одаслати на све стране свијета.

Мало је оних који прихватају различитости међу људима у многим сферама друштва, а те разлике постоје и да их не набрајам, нема потребе. Некад давно или ко зна кад, али датира то још из Брозовог времена, неко му је дотурио папирић на којем је писало да су наше разлике наше  богатство!? Каква хипокризија и лупетање по менталним склоповима нормалног човјека. Да је тако, па не би у силним разликама прошла два миленија и у сталним сукобима цивилизација и у сиромаштву, прво духовном, па онда и у материјалном, без којег је незамислив опстанак друштвене заједнице у цјелини.

Једноставно, запали смо у нео-квази толентаризам који се пропагира само да би се људи привољели вечини. Посљедица таквог пута је једноумље, а оно никада никоме доброг није донијело. Више него опасни су они који оспоравањем слободе говора и изражавања покушавају да заштите и да очувају мир! Мир се чува тако што се људским самопоштовањем бране други људи. Треба се напустити пракса да је за све недаће овог свијета неко други крив. И све због тога и све тако вртимо се у зачараном Врзином колу из којег се не види излаз.

Најгори су они који стално говоре да има наде? То говоре они који су се разним лоповлуцима енормно обогатили и који својим безобразлуцима и цинизмом позивају напаћени народ на стрпљење и на толеранцију до неког бољег сутра. А таквим лопужама је најважније да им је добро данас и надају се да ће се тако наставити и сутра...

Данас је Васкрсни уторак и не би било добро да наставим овако, а још горе би било да ућутим и да ништа не кажем. Најважније је да не гријешим душу, а знам да не чиним никакав гријех, јер и Богу је драга свака милост, а народу је кроз његово постојање и трајање увијек била на услузи Божија милост и безгранична љубав према човјеку!

понедељак, 21. април 2014.

Ништа ново! ЗВЕЗДИНИ спортисти побјеђују Партизановце кад год стигну и у готово свим спортовима

21. 4. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/ Београд
ЦВЕНА ЗВЕЗДА - Партизан 27:21
Катастрофа "гробара" у вјечитом дербију!
А шта се друго могло и очекивати? 
Ништа посебно осим очекиване побједе ЗВЕЗДЕ!

На Христовом путу до спасења...

субота, 19. април 2014.

Велики интервјуу за дневне новине "Ослобођење"...Slavko Jovičić Slavuj: Od lopova ovdje niko ne može da živi


 INTERVJU
19. 04. 2014. 
PIŠE: Jelena MILANOVIĆ
Foto: S. GUBELIĆ

Jedini nisam virio u blagajnu Parlamenta • Podnijeću apelaciju protiv BiH • Jelko Kacin meni drži predavanja, kao da sam juče sišao sa grane, kaže u intervjuu Slavko Jovičić Slavuj, poslanik Predstavničkog doma PSBiH iz SNSD-a.
• S govornice Parlamenta ste čestitali Vladimiru Putinu i Rusiji pripajanje Krima. Na svom blogu ste napisali kako nije čudno što nijedan medij u RS-u nije prenio Vašu čestitku? Zašto?

- Jedini medij koji je prenio pola rečenice i gdje se vidi čestitka je Oslobođenje. Ono što je mene frapiralo, a pratim sve medije, objavio je to Glas Amerike, Slobodna Evropa, mnogi drugi mediji u svijetu, jer je to prvi put da neko uputi javnu čestitku, bez obzira na to što je o tom pitanju podijeljen stav političara u BiH. To je pokazalo i glasanje naših poslanika u Evropskom parlamentu. Milica Marković je bila normalno protiv isključenja Rusije, a Bošnjaci su bili za i podržali su stav Bruxellesa. Ni Predsjedništvo BiH se nikad oko toga neće dogovoriti i to je jasno. Srbi će navijati za Putina, Bošnjaci za Bruxelles. Primjer je to za sve druge probleme u BiH, koji se multipliciraju, a niko ne vodi računa o Bosni i Hercegovini. Ovo je moja zemlja.

Jedini u Potočarima

• Kazali ste nedavno da je problem što Ankara sve otvorenije promoviše bošnjačke interese u BiH na štetu ostalih naroda. Istovremeno se u Sarajevu žale da Turska mnogo više ulaže u Srbiju nego u BiH. Kada će doći vrijeme da govorimo o ekonomiji?

- Suštinsko rješenje političkih problema u BiH će biti kada se riješe ekonomski. U prošlom mandatu sam tražio i dobio saglasnost Predstavničkog doma da se održi zajednička sjednica oba doma sa jednom tačkom ili sto jednom. Ali, da pod jedan bude ekonomija, pa provođenje ekonomskih mjera i samo ekonomija. Ako narod počne bolje da živi, neće ga uopšte interesovati ko je član Predsjedništva ili Parlamenta.


• I kako su Vaše kolege reagovale? 

- Dobijem saglasnost, ali nažalost, nikog to nije kasnije interesovalo, jer je lakše baviti se drugim temama, usložnjavati ionako složenu političku situaciju.


• I ubirati poene na tome...

- To je kratkoročna mjera i u Parlamentu sam rekao da ne trebamo od njega praviti akademiju nauka i umjetnosti. Treba da nas razumije narod koji nas bira, a najmanje smo uradili za narod. Nismo uradili ništa ni za sebe. BiH se treba fokusirati na tri prirodna resursa i onda nam ne treba pomoć MMF-a i EU. Imamo poljoprivredu, energetiku i šume. Kad bismo ih stavili u funkciju, izvozili bismo hranu i struju za pola Evrope. Ali, od lopova ovdje niko ne može da živi. Niko nema želje da se obračuna s lopovima. Dolazim iz organa bezbjednosti. Nisam bio klasični špijun. Ali, podnio sam ostavku u komisiji koja se bavila utroškom donacija koje su stigle u BiH. Koju god cifru kažete, nećete pogriješiti, 20 milijardi dolara, 40 milijardi... Neke nevladine organizacije su došle do podataka.


• A nevladine organizacije postaju vladine?!

- Ma koje NVO? Ove što finansira Soroš i bjelosvjetska ološ? Skupe se njih troje i osnuju NVO. Znate koje poštujem, one koje iza sebe imaju članove. Poštujem logoraše i u FBiH i u RS-u, bez obzira na to što su podijeljeni.


• Ispade kao da ste u opoziciji?

- Nije u pitanju pozicija i opozicija, svi su bili za moj prijedlog. Ali, kad je došla sljedeća sjednica, neće niko. Ne odgovara im.


• U Parlamentu nije prošao zakon o logorašima. Osim finansijskih, koji su još razlozi da ove kategorije nema u zakonskim rješenjima? 

- Ne može proći zato što postoje dijametralno suprotni stavovi. Ne postoji niko u bošnjačkom establišmentu ko će reći: Evo, Slavuj je bio u logoru, postojao je logor za Srbe. Kao što ću ja reći da su Srbi držali logore u koje su zatvarani Bošnjaci, odnosno tada muslimani. Zar je meni bilo lako, kao jedinom Srbinu, koji je 2003. bio u Potočarima, kada su tu došli Clinton, Schroeder? Nisam otišao da provociram, već iz najboljih namjera da pružim ruku. Ne pomirenja. To je individualni čin. Valja meni ovdje živjeti, valja mojoj djeci ovdje živjeti. Ubijali smo se i šta smo dobili? Valja nam opet sjesti i dogovarati se. Ne može ključan i dominantan interes imati većinski narod. Tri konstitutivna naroda su ustavna kategorija ove države. Mada države nema u Ustavu, ali eto ja je tako zovem. Nemoguće je postići bilo kakav dogovor po sistemu neka komšiji crkne krava, ali ovdje je problem što je nama i komšija crk'o, a mi smo izgubili osjećaj. Moramo vratiti dignitet i poštovanje prema sebi, da bismo poštovali druge. Ne smijemo se služiti prevarama i lažima. Kad neko kaže nije svačije kroz selo pjevati, to nije bezveze izvalio. Neka se vidi šta to znači. Ne treba nam ni Kant ni Hegel, to znači ne čini nikome zlo. Meni za ovo moje zdravstveno stanje nije kriv nijedan narod. Nisu krivi Bošnjaci, već se tačno zna ko me mučio. Ali, ne mogu ja zbog njih mrziti cijeli narod. Tamo gdje se ne slažemo, ta pitanja treba odgoditi, a gdje se slažemo, moramo doći do dogovora. Ne volim ja strane riječi, čuj konsenzus. Pričao sam kako baba jedna koja daje otisak da primi penziju jer se ne zna potpisati, mene pita: ljepotane (a prvo je to smiješno), jeste li implementirali ono? Ja tu riječ naučio prije pet godina. Kao i sad ovu - plenumaši.

Nagradno pitanje

• Član ste Zajedničke komisije za nadzor nad radom OSA. Je li se raspravljalo o odgovornosti direktora agencije zbog nereda 7. februara?   

- Nisam atletičar pa da kažem da sam rekorder, ali među pet sam najaktivnijih poslanika. Jedini sam koji nije izostao ni sa jedne sjednice, a znao sam primat infuzije u pauzama zasjedanja. Mene nema na ovim televizijama Aleksandre Pandurević, koja se nije javila u Parlamentu. Ja se na jednoj sjednici javim 15 puta. Postavio sam, ne poslaničko već nagradno pitanje, koliko smo mi i Savjet ministara osnovali agencija na nivou BiH. Niko nije znao. Ima agencija sa 15 zaposlenih i osam službenih auta. Zašto? Ne treba ga imati ni direktor, jer je sve svoje u nju doveo. Ovdje svaka stranka ima neki svoj medij, svaki poslanik ima svog novinara. Rijetki su neki, nije da ti sad dajem neki kompliment. Kompliment se daje damama, kad se laže i udvara, dodvorava, petlja. Ono što sam rekao u Parlamentu, za to sam se i zalagao. Ne može se danas neko zalagati za svoj narod, bez obzira na to što ja dolazim iz Republike Srpske, da se zalažem da Srbi jedu bijeli hljeb, a da u Federaciji niko ništa ne jede. To je nemoguće. Jesam bio u logoru, ali nisam u ludnici, pa da ne shvatam šta se dešava oko mene. Svaki dan sam s narodom.

• Najavili ste da BiH nakon slučaja Sejdić - Finci očekuje tužba Slavka Jovičića i grupe. Jeste li podnijeli tužbu i zbog čega?  

- Podnosim apelaciju, čekam samo da se iscrpe svi pravni lijekovi, kako to kažu pravnici. Žao mi je što nije donesen zakon za sve logoraše na nivou BiH. Logoraši iz bošnjačkog naroda ne shvataju da se ne može tužiti RS. On je u sastavu BiH i nema pravni subjektivitet po tom osnovu. BiH kao država je priznata od UN-a. Ona je potpisnik konvencija i bila je dužna po Ženevskoj konvenciji zaštititi svoje građane od torture, zlostavljanja, a to nije uradila. BiH je odgovorna i ima da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu ljudima koji su zatvarani, zlostavljani, mučeni, ja ću tu apelaciju dobiti. Ona se neće zvati Sejdić - Finci već Slavko Jovičić Slavuj i ostali, koji hoće sa mnom. Sve međunarodne konvencije su na mojoj strani, a sve one imaju supremat nad Ustavom i domaćim zakonodavstvom. Hoću li ja dovesti do kraja taj proces, ne znam, ali neko će imati koristi od toga. Ovo što se sada radi po sudovima, logoraši griješe, pa i moji iz RS-a. Tuže jedni Federaciju, drugi RS. BiH će morati naći pare, a da li će zbog toga bankrotirati, mene ne interesuje. Kad je mogla dozvoliti da se ljudi muče, žene siluju, mora to da nadoknadi. Mi nismo u tranziciji, već transmisiji nekih svojih razmišljanja. Dođe Jelko Kacin i drži mi predavanja. Što ne vrati 300 miliona maraka koje je opljačkala Ljubljanska banka štedišama iz BiH ako već hoće da nam pomogne.

• Gospodin Kacin kaže da nam je problem što nemamo državnu vladu, već Vijeće ministara koje samo vijeća.

- Eto, on radi. Uči me pameti kao da sam juče sišao s grane. Da Sloveniji i Hrvatskoj nije BiH, propale bi za 24 sata. Kakva EU. Šta mogu proizvesti i prodati Švicarskoj i Austriji? Nego sve smeće uvaljuju nama. U prošlom mandatu sam to rekao, kada sam bio u komisiji za spoljnu trgovinu i carine. Sav lopovluk je tu, od uvoza krušaka do oružja. Ko će meni ekonomskim parametrima objasniti da je kutija ronhila u Rovinju na kapiji 2,4 KM a kod nas 1,7 maraka? Kako je bilo moguće da se nađu Srbin i Bošnjak i uvezu sedam hiljada tona goveđih glava? Na goveđe glave se tada nisu plaćale carine. Oni su carinskim deklaracijama prali pare, a uvozili biftek. Pa sam postavio pitanje u Parlamentu, ako su uvezli sedam hiljada tona goveđih glava, gdje su te kosti? Groblje bi moralo biti veće od ovog parlamenta. I samo na toj transakciji, ta dva lopova, zaradila su 20 miliona KM. Šta njih briga za BiH, za novinara, parlamentarca.

• Još u 2010. ste rekli da ne želite koristiti službeni mobitel i novac za reprezentaciju. Tek sada uslijedile su inicijative Vaših kolega za ukidanje nekih od tih beneficija.

- Otiđite u blagajnu Parlamenta i provjerite: jedini sam poslanik koji nije otvorio ta vrata. To znači da nigdje nisam putovao, nisam uzeo dnevnice, nisam uzimao putne troškove.

• Priča se da bude i suza ako se nekome od parlamentaraca otkaže putovanje.

- Imate ovdje, nije to nikakva tajna, poslanika koji su više vremena proveli u zraku nego u poslaničkim klupama, putuju stalno, ali nikad nisam vidio od toga koristi za BiH. Jesu li doveli ijednog investitora? Takvih imate koliko hoćete, samo da je hodati.

• Ponaša li se pravosuđe kao država u državi?

- Ako ih je iko napadao, ja sam, ali ne može pravosuđe raditi na način kako bih ja želio ili neko drugi. Sve je to borba za vlast. Ponavljam stalno, nema mira u BiH u smislu ljubavi i sloge dok se ne razjasni ratna prošlost. Da smo razjasnili prošlost iz Drugog svjetskog rata, pola nam se ovih stvari ne bi desilo. Ali, ne možemo razjasniti kad se sve negira. Objavio sam blizu 4.000 autorskih tekstova, nijednu riječ ne bih promijenio. Nisam se služio lažima, nikoga nisam vrijeđao. Pa sam tražio da primimo 200 tužilaca i napravimo strategiju za pet godina. To su Tužilaštvo i VSTV prihvatili. Bilo nam je to isplativije i uz kredit, nego da razvlačimo ovako 20 godina, kada nam umiru svjedoci i tek smo sada zagužvali. Da ja sam odlučujem, sad bih potpisao da je Republika Srpska samostalna. Ali, svjestan sam da to nije moguće i zato i ja nekad koristim te strane riječi, a čujem i ovdje u Parlamentu kad kažu: ako gledamo to sa viših aspekata, kroz prizmu regiona, to bi u kontekstu trebalo... I šta sam rekao? Neka se svaki građanin okrene u krug stotinu metara u mjestu gdje živi, spoznaće deset lopova bez dana radnog staža a imaju dvije-tri firme. Kako?

• Može li Parlament ograničiti primanja direktorima policijskih agencija?

- Neke su moje kolege smatrale da se služim demagogijom kada sam u prošlom mandatu predlagao da poslanici ne trebaju imati više od hiljadu KM mjesečno. Moramo opremiti policiju, ali ne da tuče narod. Mi nemamo vojsku ni za gašenje požara. To je skupljeno, jer je neko naredio iz NATO-a. Ima jedna dobra anegdota, a ni danas taj problem nije riješen - imamo problem sa granicama BiH. Sa Crnom Gorom oko Vučeva. Đuro Pucar, koji je tada bio sve u BiH, sa visokim crnogorskim funkcionerom igrao karata na Tjentištu: Pucar izgubio i dao pola Vučeva njemu. Mi ne možemo da ga vratimo, oni ne mogu da ga otmu.

• Još većih problema ima sa Hrvatskom.

- Ne znam sad ko je sve sa njima kockao. Komunisti su bili pametni. Osjetljive stvari su gurali pod tepih i narod o njima nije znao. Problem ovog sistema je što su lopovi ukrali i tepih.

• Ko će onda hapsiti lopove?

- Cijeli život sam se borio protiv njih, ali biće mi žao što sam imao malo uspjeha. Od koga sam ja uzeo marku? Stipendirao sam dva studenta, pomogao gdje sam mogao. Danas funkcioneri uzmu pare iz budžeta i otvaraju džamije, crkve... Zagrnu se onim peškirima i kažu evo ga donator. Iz svog džepa nije dao ni marke. Tako funkcioniše BiH, a može biti drugačija i vraćam se na one resurse.

• Može li borbe protiv lopova biti nakon oktobra?

- Ne znam, ja tada neću biti u vlasti, već ću osnovati organizaciju za borbu protiv nje. Ko god bio u njoj. U ovih osam godina nisam uspio realizovati svoje osnovne ciljeve, a to je da narodu bude bolje, a predlagao sam rješenja.

• A taman sam htjela pitati možemo li Vas očekivati ponovo na listama?

- Ne znam, to će zavisiti i od stranke, a imam problema sa zdravljem. Nikad se nije desilo u BiH da 2006. budem ubjedljivi pobjednik na izborima u svojoj izbornoj jedinici, a da nisam član stranke. U 2010. uzmem člansku knjižicu. Znam jednog lopova na Palama, ima osam knjižica. Nije problem ko će biti na listi, već to što ti koji dođu u ovu zgradu (Parlament BiH, op.a.) zaborave i svoju suprugu. Gledaju kako da ukradu nešto na putovanju i kažu da su kupili, a nisu. Prošle izbore sam tačno pogodio ko će pobijediti, ali to neću dati u novine. Nemoguće je da u ovoj državi pet ljudi ima svoje avione. Sad je utrkivanje oko smanjenja PDV-a za dječije igračke, knjige. Predlagao sam još 2007. da se oporezuje luksuzna roba, zlato, jahte, tada su tri čovjeka u BiH imala svoje avione, sada ih ima pet, da se i oni oporezuju maksimalno, a da namirnice imaju nultu stopu. Pa sam predlagao, kako je moguće da 2.000 automobila leži u skladištima Uprave za indirektno oporezivanje i da plaćamo godišnje 500-600 hiljada maraka ležarinu, da se ta vozila poklone bolnicama, Crvenom krstu, narodnih kuhinjama. A šta rade tamo? Poskidaju glavne dijelove, pa kad je auto očerupan, dovedu komisiju i kažu da je neispravan. Naravno da ne može ići bez guma i volana. Niko neće da ga uzme. Kad prođe procedura, sve što su pokrali, vrate i voze te aute. Postavio sam i pitanje kako može pomoćnik ministra koji je državni službenik voziti automobil 24 sata i trošiti gorivo na račun države? Ide u svatove, razbije auto u svatovima i nije ga stid staviti još galeriju na auto, doći na Jahorinu i skijati se. Sa cijelom porodicom! BiH može napraviti uštedu da stavi van funkcije 2.000 vozila.

SP u fudbalu

• Vaš kolega Zvonko Jurišić kazao je za Oslobođenje da niko neće pristati na smanjenje tolikog broja vozila.

 - Gospodin Jurišić je bio predsjednik komisije za istragu utroška donacija. Kad sam ja podnio ostavku u njoj, nikad više nije zakazao sjednicu. Najmanje je 40 milijardi opljačkano na donacijama.

• Investitori se žale na birokratske procedure. Je li ih zato malo?

- Ma koje procedure? Neka ti koji se žale dođu i dobiće papire za dva sata. Oni se vade na to. Boje se lopova ovdje. Čim krenu iz svoje zemlje, već ih neko, kako se to kaže spinuje, kao da mi ovdje jedemo ljude. Geografski položaj nam je najbolji, ali oni to gledaju kao najbolje za, opet novi termin, sve pošasti, trgovinu bijelim robljem, drogom, oružjem. Ovdje još jedino nije bilo svjetsko prvenstvo u fudbalu, a ni to ne bismo mogli organizovati, jer se ne bismo mogli dogovoriti u kojem gradu da se igra.

• Pa igralo bi se u tri grada, ali ko će osigurati ulaganja?

- Ne bi. Na stadionu Koševo, kad dođe srpski tim, uzvikuju "Kolji Srbina", u Lukavici uzvikuju "Kolji baliju", u Banjaluci demoliraju autobuse prije utakmice ili u Širokom Brijegu. Ovdje ne fale zakoni, već njihovo provođenje. Zar nije sramota ako se siluje dijete i taj zločinac dobije uslovnu kaznu? Tražio sam i dobio saglasnost od Parlamenta da Ministarstvo pravde pripremi izmjene zakona za te najveće pošasti, dilanje droge, silovanje djece, da kazna bude 40 godina. Postoje stenogrami. Rekao sam da je to dijete bilo od nekog funkcionera, mi bismo četiri dana zasjedali, angažovali SIPA, Tužilaštvo, novinare, sve da se ti uhapse i vješaju.

• I ko je stao uz Vas?

- Niko.

• Treba li nam reforma policije kad već ne možemo utvrditi ko je za šta nadležan tokom protesta?

- Ne može neko biti ministar bezbjednosti a da nema odgovornosti. Sreća pa nije bilo ljudskih žrtava. Zar trebamo pustiti da vlada anarhija, pa da se neko sjeti da treba djelovati. Rat nije počeo tako što je Srbin mrzio muslimana i obratno, već na fudbalskoj utakmici. A kad talas krene, teško ga je zaustaviti. Ima ovdje i mojih kolega, slažu čim zinu, a sreća je pa neki i ne zinu. Zato su im tu govornica i kasa. Neki su putovali na turistička putovanja, a prvo su im morali pokazati gdje idu. Ima poslanika koji se ni po Sarajevu ne znaju kretati bez turističkog vodiča. Normalno, ne mogu svi biti iz Sarajeva. Ali, svi su rođeni prije Adama i Eve i mene uče pameti.
----------------------------------------------------------------------------------
Zatvorenicima samo fali paušal

• Mogu li mladi promijeniti stanje u državi?

- Nikad. Od koga će učiti? Samo će biti gore. Skupi se 20 plenumaša i demoliraju zgradu. Lako je rušiti. Platiće to njihovi roditelji, jer oni i ne rade. A milina je nekome danas biti i u zatvoru. Ima tri obroka, gleda TV, ima internet, čita novine, leži. Samo što ne prima platu i nema dodatak u vidu paušala. Još im to treba uvesti. Sretao sam lopove, kako smo ih zvali, sa A liste. Ko god je obio banku u Njemačkoj i Švicarskoj, svakome sam čestitao. Ali, bio sam ogorčen kad dovedu nekoga ko je izvukao novčanik u tramvaju. Da taj pokradeni ima para, imao bi i svoj auto. Sada bi ta A lista bila predugačka.
--------------------------------------------------------------------------------
Sviđanje na Facebooku

• Aktivni ste na društvenim mrežama.

- Testiram ja svoje prijatelje sa Facebooka. Napišem misao i potpišem Jovana Dučića. Svi kliknu da im se to sviđa. Za sedam dana obnovim istu misao i potpišem sebe. Samo dvoje klikne. A sve isto. To vam je ta slika društva. Odbio sam 20.000 zahtjeva, a izbrisao tri hiljade imena. Šta će mi neko ako mi ne čestita rođendan, krsnu slavu. Ja svakom sve čestitam. Sve pratim. Na blogovima objavljujem svoje tekstove, izjave iz medija, ali nema vrijeđanja. Imam ovdje problema sa nekim "velikim Bošnjacima" koji nikad nisu bili u džamiji, a ja jesam. Ja se u Sarajevo nisam vratio, jer bih pobijedio sve političare. Sve bih dao da mogu dva metra potrčati. Snašao bih se na svakom mjestu. Znam pjevati. Da kažem samo: dobro veče, srpski narode, prodaću 50 hiljada CD-ova. Ali, nije mi to u interesu.
------------------------------------------------------------------------------
Karleuša i homoseksualci

• Pjevate li bolje od predsjednika SNSD-a?

- Neka ocijene drugi. Ima ljudi koji vole pjevati, a jedna je stvar što vole, a druga što ne znaju. Ja volim gledati Jelenu Karleušu. Ali, što ću je slušati, nijednu riječ ne razumijem bez prevodioca. I ona poslije toga rekla da ne bi dozvolila da je pipnem ni mrtvu. U velikoj je zabludi, ne bih je ni živu pipnuo, sva je od silikona. Nisam protiv narušavanja ljudskih prava. Podnio sam amandmane o zabrani diskriminacije. Ali, sam protiv lezbijki i homoseksualaca. Nema produženja vrste. Neka se oni bave čime se bave, ali daleko od naroda. Kakve šetnje? Svi su mi dali podršku u PSBiH, nisam mogao primijetiti da je iko na onoj drugoj strani. Ali, tu me neka Srpkinja iz Sarajeva, koja vodi neki centar, tužila. Ja sam Boga molio da idemo na sud. Kakav Sulejman Veličanstveni, šta bih ja napravio. Došli mi iz Evropske komisije da ja to prihvatim. I kažem: Evo, prihvatiću da dva homoseksualca ili lezbijke sklope brak. Čiju će djecu usvojiti? Ima li djece na grani? Ko će u tom braku bit strina? Imaju li tetku, gdje je tu amidža i šta je sa nanom? Kad nisam dobio odgovore, jednog iz Holandije, a baš se vidjelo da je homoseksualac, sve su inspiracije prošle. To nam neće nametnuti.
-----------------------------------------------------
EU će prva propasti

• Kada će BiH ući u Evropsku uniju?

- Ko se sada sjeća Raffija Gregoriana, koji je bio ovdje strah i trepet? Ko se sjeća diktatora Paddya Ashdowna? Kad se sjetim šta mi je sve obećavao, sad me glava zaboli. Imao 25 hiljada eura platu, nigdje mu nije bilo bolje. Oni Boga mole da ovakva situacija u BiH traje još stotinu godina i da nas oni kao nešto mire. Neće vam niko dati upaljač ako vam neće ukrasti pepeljaru i to na vaše oči. Evropska unija je prva na redu da propadne. Mi bismo ušli za 20 godina u EU, ali nećemo ući jer će ona propasti za deset. Ovo je najnormalnija zemlja, a da nije član EU u Evropi.

*********************************