уторак, 30. септембар 2014.

Данас, 30. септембра су: Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 

У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

За сјећање и за памћење...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /30. 9./ УМРО је тадашњи 
предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИЛАН ЈЕЛИЋ    

понедељак, 29. септембар 2014.

Бирај, па како ти се заломи?! ....Цртица из свакодневице....

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ближи се крај септембру и он ће свој мандат предати октобру, који долази. Мандат? Е у томе и јесте проблем, јер су, заправо, овдје и код нас увијек били најважнији мандати. А од сутра биће све другачије, барем овдје код нас на просторима Босне и Херцеговине.

Написао бих ја да се ради само о Републици Српској, али Република Српска још није самостална, нажалост. Такво стање ће трајати још десетак дана, јер толико ће трајати и предизборна кампања.

Мада нисам директно укључен у кампању, ипак по некад послушам вијести, очекујући да чујем да су неки важни кандидати одвојили Републику Српску од Босне и Херцеговине или да су је бар онако слаткорјечиво и лажно, наравно, а и како би другачије, припојили Руској Федерацији. Али, одмах се ухватим гографских карата и мјерим раздаљину између Републике Српске и Русије. Не знам колико је то хиљада километара, али свакако знам да смо ми далеко од Русије. Не знам зашто ми све ово на ум пада кад нисам кандидат ни за какву функцију. Али нема везе, као што многе ствари које се дешавају код нас немају везе ни са чиме.

Да буде још горе, нема ни оних “комесара” из изборних штабова па да ме усмјере куд' да гоним и на коју страну? Нико ни са киме не размјењује лична искуства, јер су сви кандидати заборавили животне ствари. Једина брига су им рачунске радње и калкулације по којима се може освојити мандат. А мандата неће бити ако се свим средствима “не ломе” протукандидати из исте странке и са исте листе. Они су заправо највећи противници једни другима, а сви заједно су највећи противници народу.

Никада ни приближно нико неће моћи да каже колико пара ће однијети кампања. 
Никад нико неће сазнати гдје ће и у чијим ће џеповима завршити те прљаве паре, које се једним дијелом користе и за куповину гласова, а без гласова нема ни побједе.

Оно што могу на крају да кажем – хвала свима онима који су ово прочитали јер су управо толико узалуд изгубили времена, које је отишло у неповрат, као што ће и наредне четири године трајно бити упропаштене и све тако до сљедећег изборног циклуса или циркуса. Ма исто је то само што су актери различити и што у циркусу се стварају и граде какве такве илузије док се у политици не гради ништа осим опште пропасти и личних интереса. Демократски је то.

Али не може се без политике и не постоји на свијету таква држава или друштво у којем нема политике.

Ај здраво и оловку у руке, па заокружујте онако како мислите да треба и кога треба заокружити! Само водите рачуна да су важећи листићи, односно гласови. Јер свакако нећете чути глас оног кандидата којег ћете заокружити. Одмах након избора - изабрани ће вас свакако прекрижити.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /29. 9./ херојски је погинуо 
СРПСКИ ЈУНАК МИЛАН ТЕПИЋ
За памћење и за сјећање!

недеља, 28. септембар 2014.

ЗА СВА ВРЕМЕНА - ЊЕГОВА СВЕТОСТ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

28. 9. 2014
****************
На данашњи дан умро је славни српски композитор,
музичар и умјетник - СТЕВАН МОКРАЊАЦ
За сјећање и за памћење....

Гдје смо то пошли? За киме смо то кренули? Гдје ћемо стићи? Хоће ли нас уопште и бити и хоћемо ли уопште као народ постојати?!

Драги Господ Бог и природа нас опомињу!

Крст као божји благослов!!!

Господе Боже, свим мојим пријатељима


и свим људима добре воље буди од помоћи!


*****************************
Српска покољења за будућност опстанка СРБА 
и породичних вриједности.

Од нас зависи хоћемо ли и даље постојати 
или ћемо као народ нестати!?
НАПОМЕНА: 
Српска дјеца у црквеној литији 
у проласку улицама ПАЛА.

ОВО ЈЕ НАШ ПОНОС И ОВА ДЈЕЦА СУ НАША РАДОСТ
 И НАША БУДУЋНОСТ ЗА ОПСТАНАК СРБА, 
ПА И ЧОВЈЕЧАНСТВА, УОПШТЕ!

субота, 27. септембар 2014.

Данас, 27. септембра је Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН!


Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.


Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

петак, 26. септембар 2014.

МИЈА АЛЕКСИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан рођен је МИЈА АЛЕКСИЋ,
један од славних српских глумаца и забављача...
За сјећање и за памћење...

четвртак, 25. септембар 2014.

ПРЕГЛАСАНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ СРПСКЕ


Политика

САРАЈЕВО, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Комисија за спољну трговину и царине Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ прихватила је на ванредној сједници у Сарајеву да овај дом данас разматра Приједлог закона о царинској политици, иако су чланови Комисије из Републике Српске Борислав Бојић и Славко Јовичић били против.
 *******************************
Предсједавајући Комисије Борислав Бојић /СДС/ истакао је да је овај преобимни материјал из Савјета министара БиХ стигао тек данас, тако да га није могуће квалитетно разматрати.

Он је рекао да и Дирекција за европске интеграције БиХ сматра да понуђени закон није у потпуности, него тек дјелимично усклађен са прописима ЕУ.
************************
Славко Јовичић /СНСД/ је навео да је ријеч о закону у првом читању, да нема могућности за амандманско дјеловање, те да ће коначну одлуку о закону ионако донијети нови сазив парламента БиХ.

"Шта је Савјет министара БиХ чекао до сада? Ето, сјетили су се овога пет до 12, а ја би требало да за пола сата прочитам 196 страница.

Зато сам против, јер ко зна када ће овај закон бити усвојен и нема амандманске фазе, а ни назнака да ће до избора бити одржана сједница Дома народа", објаснио је Јовичић.
******************************
Осталих пет чланова Комисије гласало је за разматрање овог материјала на данашњој сједници Представничког дома.

Помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ Хајрудин Подбићанин рекао је да овај закон има уставни основ и да би требало да буде разматран јер је дио ширег пројекта у чијој изради је учествовала и ЕУ.

Ријеч је и о обавези БиХ из Споразума о стабилизацији и придруживању, каже Подбићанин, а за његово доношење заинтересован је и ММФ.

Према његовим ријечима, суштинске промјене у овом закону су поједностављивање царинских процедура за пословне субјекте у БиХ ради уштеда времена и смањења трошкова пословања, као и изједначавање права и повластица домаћих са страним инвеститорима, док је све остало ствар правно-техничког усаглашавања садржаја закона са прописима ЕУ.

Он је додао да би упућивање овог закона у парламентарну процедуру био "добар сигнал према ЕУ".

Naslovna > DOGAĐAJI > Državni zastupnik Slavko Jovičić tuži državu

Državni zastupnik Slavko Jovičić tuži državu

SARAJEVO – Na općim izborima prije osam godina Slavko Jovičić Slavuj iz Hadžića koji živi na Palama izravno je izabran za zastupnika Zastupničkog doma Parlamenta BiH, iako nije bio član nijedne stranke.

I tada je govorio i sada ponavlja da za njega stranačka članska iskaznica ništa ne znači. Na izborima prije četiri godine ponovno je na općim izborima izabran za državnog zastupnika, ovog put kao član SNSD-a s kompenzacijske liste.

Svaki njegov istup u Parlamentu BiH nailazio je na brojne reakcije i slovi za jednog od najpopularnijih državnih parlamentaraca.

Završena karijera

Zanimljivo je da je u prošlom mandatu Jovičić zajedno sa Šefikom Džaferovićem iz SDA bio nazočan na svih 98 zasjedanja Zastupničkog doma koliko ih je ukupno bilo, a u ovom mandatu jedini je od svih zastupnika bio na svim sjednicama, a bit će ih 73 zajedno s onom planiranom za kraj ovog mjeseca.

On  je jedini državni zastupnik koji tijekom mandata nije nigdje putovao na račun državnog proračuna, odnosno iz blagajne Parlamenta BiH nije naplatio nijednu marku “a to se lako može provjeriti baš kao i tko su zastupnici koji nisu izlazili iz blagajne i naplaćivali su veliki novac za razna i potpuno nepotrebna putovanja”.

Slavka Jovičića Slavuja više nema na kandidatskim listama, SNSD ga na iznenađenje mnogih prekrižio pa više neće biti politički aktivan “jer su drugi tako odlučili, jer se oko Milorada Dodika motaju neki likovi koji mu serviraju razne podatke i laži sve zbog svojih pozicija”.

Nema ljubavi

- Znam da u politici nema ljubavi, politika je borba za osobni status i poziciju u društvu. Koliko god se trudili da nešto uradite i promijenite nabolje, uvijek nailazite na one koji radi svoje pozicije ne biraju sredstva pa olajavaju, omalovažavaju i diskreditiraju vas pred stranačkim šefom koji odlučuje o vašoj političkoj sudbini – izjavio je Jovičić.

On je najavio da će kao bivši logoraš protiv države BiH podnijeti tužbu Ustavnom sudu BiH “prije svega zbog moralne satisfakcije”. Uz tužbu podnijet će i zahtjev za isplatu ratne odštete.

- Država će morati isplatiti ratnu odštetu svim ljudima koji su pretrpjeli razna poniženja i zlostavljanje u koncentracijskim logorima tijekom rata koje su osnivale i držale sve strane u bh. ratnoj kataklizmi. Sve međunarodne konvencije su na mojoj i strani žrtva.
 Država BiH  kao članica Ujedinjenih naroda i potpisnica bila je dužna i morala je poštovati Ženevsku konvenciju o zabrani zlostavljanja i torture svojih građana – objasnio je Jovičić i naglasio da sam pokreće postupak “a svatko od žrtva tko mi se pridruži dobro je došao i siguran sam da će Ustavni sud BiH prihvatiti moju žalbu i da neće biti potrebe da idem u Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu jer ne želim biti novi sjedić-finci, mada su njih dvojica, a ja sam pokrećem sudski predmet  Jovičić protiv države BiH.

Slavko Jovičić  je od sredine 1992., kada je uhićen, u logorima koje je držala Armija RBiH proveo tri i pol godine.

Piše: M. Osmović

понедељак, 22. септембар 2014.

Поглед из мог многоугла.....Политика и политиканство, лоповлуци и марифетлуци...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније – сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника” лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје са дављеником у тамним дубинама огромног понора.

Многи политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице. Томе је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не престају да крче.

Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?

Хоћемо ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима успијева и грожђе.

Много је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. 

Зна се да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца” никада неће вратити дио плијена који су покрали.
Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.

У прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви први страдају, али ко им је крив најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве грамзивце и лопове чине само ЛОПОВИ. 

Под плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних аналитичара опште праксе све се датно усложњава. Јер, ти аналитичари су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло стање, при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису потребни самозвани аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор. У оптицају су стални ликови који сипају од идеја и памети (!).

Народ најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под условом, ако још увијек има шта да једе, а таквих је много. Много је богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су стратегијски добро наступали и били су добро распоређени. Знали су то добро.

Данас зна и народ о чему се ради.
Али нико од тог сазнања нема користи...

На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности. 

Наша Паљанка ИСИДОРА БОРОВЧАНИН Мисс Босне и Херцеговине!

 Синоћ  је у конгресној сали Хотела Терме на Илиџи 
у Сарајеву одржана церемонија 19. по реду 
избора Мисс БиХ за Мисс свијета. 

Од 26 учесница, 
у селекцију је прошло 
13 дјевојака које су се бориле 
за титулу Мисс БиХ.

За побједницу је гласао 
осмочлани жири, као и публика. 

Ленте су додијељене другој пратиљи Мисс БиХ, Белми Ибрахимовић (20) из Сребреника, 
првој пратиљи, Антонији Вучић (18) из Кисељака.

Титулу Мисс БиХ за Мисс свијета понијела
Исидора Боровчанин (18) са Пала.

Данас, /22.09./ је православни празник Светих праведних Јоакима и Ане

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.

недеља, 21. септембар 2014.

Европско првенство: Злато и сребро за џудисте

21. 9. 2014.
Јуниорски репрезентативци СРБИЈЕ у џудоу, 
браћа НЕМАЊА и СТЕФАН МАЈДОВ 
освојили су златну, односно брознану медаљу 
на Европском првенству у Букурешту.
Браћа МАЈДОВ, џудисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ, 
медаље су освојили у категорији до 81 килограма.

У току самог такмичења НЕМАЊА МАЈДОВ 
је имао великих проблема, 
јер је послије полуфиналног меча осјетио јак бол у рамену. 
Али храбри српски репрезентативац није желио да пропусти
 ову шансу и скупио је сву снагу, 
стегнуо зубе, што се и исплатило. 
Освојио је титулу шампиона Европе.

НЕМАЊА МАЈДОВ је на путу ка злату побиједио 
Алија Цеценоглуа из Турске, 
 Грка Константиноса Саридиса, 
Украјинца Виктора Макуку, 
Левана Гугава из Грузије. 
У финалу је српски џудиста побиједио 
Грузијца Ушангија Маргијана.

Да тријумф репрезентације СРБИЈЕ буде комплетан 
побринуо се и СТЕФАН МАЈДОВ.

И СТЕФАНА је као и његовог брата НЕМАЊУ  
повреда стопала пратила од првог меча. 
Али СТЕФАН је јуначки  успио да превазиђе тај бол 
и да оствари овакав резултат. 
Бронза се осваја и зато је СТЕФАН 
и био пресрећан оствареним резултатом.

АНА ИВАНОВИЋ ШАМПИОНКА У ТОКИЈУ! АНА ЈЕ БЛИСТАЛА!

21. 9. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Токијо
АНА ИВАНОВИЋ ШАМПИОНКА ТОКИЈА!
"СРБИЈА ДО ТОКИЈА"!
****************************
АНА ИВАНОВИЋ - Каролина Вознијацки 
2:0 (6:2; 7:6/7:2/)
Српска тенисерка АНА ИВАНОВИЋ освојила је четврту титулу ове сезоне, 
пошто је у финалу WТА турнира у Токију побиједила Каролину Вознијацки.
Уједно, АНА је оборила и сопствени рекорд у броју побједа у једној сезони. 
Наиме, ово је 52. побједа АНЕ ИВАНОВИЋ у 2014. години. 
Бољи резултат АНА је имала само далеке 2007. године са 51. побједом.

ИВАНОВИЋЕВА је ове сезоне претходно славила 

у Окленду, Монтереју и Бирмингему, 
а на путу до нове титуле савладала је 
Азаренку, Шафарову, Кербер 
и сада Вознијацки, 
и то све без изгубљеног сета.

ИВАНОВИЋЕВА је спектакуларно одиграла завршницу првог сета у којој је 
освојила чак 14 поена у низу и у великом стилу је дошла до вођства. 

АНА је пропустила три брејк шансе на старту другог сета, 
а онда је и Вознијацки подигла ниво игре 
и гледали смо много неизвјеснију борбу.

Низ од четири брејка прекинула је ИВАНОВИЋЕВА 
гемом на свој сервис за 4:4, а послије тога за Вознијацки 
шанси више није било. 

У тај брејку Ана је била сталоженија 
и заслужено је дошла до 15. титуле у каријери.
АНА је тако помела Данкињу која је у одличној форми,
али АНА је бриљирала и Вознијацки је привела "к познајију" тениса.

Данас /21.09./ је: Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина


Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. 

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

субота, 20. септембар 2014.

Slavko Jovičić Slavuj, državni poslanik iz SNSD-a: Korupcija je umiljato ime za veliki broj lopova

20.09.2014. | PIŠE: Jelena MILANOVIĆ

Ne znam za slučaj da se bilo ko dobrovoljno odrekao neke funkcije ili fotelje ako je u nju jednom zasjeo. "Starosjedioci" na funkcijama će sve učiniti da samo oni ostanu i koristiće sva sredstva da potpuno - bokserskim žargonom rečeno - nokautiraju one za koje procijene da su im protivnici u borbi za političku funkciju. Tu se uključuje sva raspoloživa logistika, od radio Mileve, pa do raznih gatara i horoskopskih znalaca i analitičara opšte prakse, samozvanih poznavalaca svega i svačega, odnosno istine radi - poznavalaca ničega.
• U prošlom razgovoru za Oslobođenje kazali ste kako će EU propasti za deset godina. Kako gledate na najave iz Srbije koje kažu kako će naše komšije okrenuti leđa Rusiji upravo zbog Evropske unije?

- I sad nisam promijenio mišljenje. Zapravo, Evropskoj uniji odgovara ovakvo haotično stanje na Balkanu. Jedini način da se razvijene evropske države riješe svog tehnološkog i industrijskog otpada je da preostale zemlje bivše Jugoslavije drže daleko od svog članstva. Dakle, Evropska unija koristi BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, a pogotovo Srbiju, kao rezervnu deponiju za odlaganje svojih proizvoda, koje nikome ne može prodati osim nama. Zato i Srbija balansira i još se ne opredjeljuje ni za jednu, a ni za drugu stranu. Ipak, to su unutrašnje stvari Srbije i neka se političari iz Srbije sa tim problemima bore. I novi sastav Evropske komisije mi daje za pravo da sam blizu istine šta se može očekivati u narednim godinama. Nakon referenduma u Škotskoj, Katalonija je sljedeća, a to su sve tendencije koje ne mogu održati Evropsku uniju u ovakvom obliku organizacije.

• Zašto Vas nema na listama i hoćete li sa oktobrom završiti svoj politički angažman?

- Vaše pitanje je jednostavno, ali ono zaslužuje kompleksan odgovor. Naime, poznato je da sam u dva mandata bio poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH. U prvom mandatu nisam pripadao nijednoj stranci, jer za mene članska partijska knjižica ne znači ništa. Za mene je riječ najvažnija. Kad dam riječ, e to ne mijenjam bez one najveće nužde, pa čak ni tada. U drugom mandatu, od 2010. godine pa do danas, bila je nešto drugačija situacija. Učlanio sam se na nagovor mog prijatelja Mladena Zirojevića, koji je u to vrijeme bio predsjednik Opštinskog odbora SNSD-a u Istočnom Novom Sarajevu i koji je bio ministar u Savjetu ministara BiH. Zaista, moram još jednu činjenicu da istaknem.

Drugi su odlučili

U tom periodu, kako već rekoh, Mladen Zirojević je bio ministar u Ministarstvu za ekonomske odnose i trgovinu, a ja sam bio predsjednik nadležne parlamentarne Komisije za trgovinu i carine. Odlično smo sarađivali. Ono što je najbitnije, gospodin Zirojević je puno dao za SNSD, ali doživio je to što je doživio, nešto slično meni. Nema ga više u politici, a od oktobra neću ni ja biti direktno politički angažovan. Drugi su tako odlučili. Da odmah kažem da je o tome najmanje odlučivao predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik. To pomalo izgleda ironično, jer je jasno da posljednju riječ u stranci daje predsjednik Dodik. Međutim, neki likovi koji se stalno motaju oko Dodika su predsjedniku servirali razne podatke, pa i laži i to sve radi svojih pozicija i radi njihovog ostanka i opstanka na političkoj sceni. Još jednom da naglasim - jedino se ne ljutim na predsjednika Dodika. O nekim njegovim saradnicima i visokim funkcionerima SNSD-a imao bih mnogo toga lošeg da kažem, ali to ne bi bilo korektno, jer bi mnogi dušebrižnici jedva to dočekali. Izgovor bi pronašli u tome: Sad kad su ga njegovi otpisali iz svih političkih struktura i sa političke scene, evo ga Slavuj progovorio. E to se neće desiti, jer se nikada nisam bavio intrigama, lažima i ogovaranjima, kao što su to protiv mene govorili neki, pa čak i moje ranije kolege, a i koleginice, gradeći tako svoje pozicije.

• Budući da ste jedini državni poslanik koji nije putovao niti izostao i sa jedne sjednice Parlamenta, kome biste, gledajući zasluge, od današnjih kolega poželjeli da dobije i novi mandat, članstvo u komisijama, dnevnice sa putovanja...?

- To ste u pravu i sve se može provjeriti u stručnim službama Parlamenta. U prošlom sazivu održano je 98. sjednica i jedino Šefik Džaferović i ja nikad nismo izostali ni sa jedne. U ovom mandatu sam jedini koji sam prisustvovao svim sjednicama Parlamenta, pa čak i onda kad sam u dva navrata u zgradi Skupštine primao infuziju zbog mnogih zdravstvenih problema. Dakle, u ovom sazivu će biti održane 73. sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine. Da odmah kažem da je to malo sjednica, s obzirom na probleme u kojima se nalazi BiH. Novi saziv Parlamenta će morati to da promijeni. Gledam, u susjednoj Srbiji zasjedaju dva dana raspravljajući o samo jednom amandmanu na neki zakon. Kod nas to nije bio slučaj. Uostalom, i BiH je sama po sebi poseban slučaj.

U ovom mandatu nisam uopšte otvorio vrata blagajne, jer nisam putovao na račun BiH ni do Kiseljaka, dok neki nisu izlazili iz blagajne i možete lako provjeriti ko su ti poslanici i koliko su naplaćivali razne privilegije na brojnim, ali i sasvim nepotrebnim putovanjima. Nema gdje se nije putovalo. Postavlja se opravdano pitanje - kakve koristi je od tih silnih putešestvija imala BiH? Nije imala nikakve koristi ni BiH, a ni njeni građani, već samo ogromnu finansijsku štetu. Po Zakonu o dostupnosti informacija, imate pravo da sve ovo o čemu govorim i provjerite. Zaprepastili biste se kad biste došli do podataka kolika su bila primanja nekih poslanika, ne plate, već primanja, a u to ulazi svašta - plaćeno korištenje mobilnih telefona, putni troškovi, dnevnice, odvojeni život... Ma razna čudesa od čije pomisli i cifri me glava zaboli. Ne napadam ja sve to iz razloga što nisam ja imao pravo na sve te privilegije, već jednostavno to iznosim kao činjenicu. Svi novinari koji prate rad Parlamenta BiH o ovome znaju i znaju da sam na sve te anomalije mnogo puta ukazivao, ne po kuloarima i kafićima, već za skupštinskom govornicom.

Čista kurtoazija

• I šta poručujete onima koji će vas naslijediti u skupštinskim klupama?

- Ne odlučujem ja ko će biti izabran u novi saziv parlamenta. Svima želim uspjeh, kad kažem svima, onda je to čista kurtoazija, jer mora da znate da u politici nema ljubavi. Radi se samo o čistom i to ličnom interesu svakog pojedinca. Pa i mi u istom klubu smo pili zajedničke kafe samo pred početak i na kraju sjednice. Bili smo zajedno četiri godine, neki i osam i mnogi od nas i ne znaju koliko članova porodice ima neko od kolega, a da ne govorim o nekim drugim stvarima. Narod bi za ovakvo stanje rekao: "Okolo (za javnost) gladac, a unutra (međuljudski odnosi) jadac"!

• Konstatovali ste kako su mnoge stranke, bar iz onoga što se čita u medijima, odlučile za podmlađivanje - podmićivanje kadrova, pa će se moći glasati i za one mlađe od 70 godina! Jesu li mladi nezainteresovani ili se stari ne daju otjerati iz politike?

- Biće i podmlađivanja, ali to će biti simbolično. Ne znam za slučaj da se bilo ko dobrovoljno odrekao neke funkcije ili fotelje ako je u nju jednom zasjeo. Naprotiv, "starosjedioci" na funkcijama će sve učiniti da samo oni ostanu i koristiće sva sredstva da potpuno - bokserskim žargonom rečeno - nokautiraju one za koje procijene da su im protivnici u borbi za političku funkciju. Tu se uključuje sva raspoloživa logistika, počevši od radio Mileve, pa sve do raznih gatara i horoskopskih znalaca i analitičara opšte prakse, samozvanih poznavalaca svega i svačega, odnosno istine radi - poznavalaca ničega!

• Kako gledate na hapšenja vehabija širom Bosne i Hercegovine?

- To je pitanje koje zaslužuje najveću pažnju. Mislim da bi mi trebalo cijelo Oslobođenje da bar obični narod uvedem u problematiku tog velikog i opasnog problema bezbjednosnog aspekta. Jer, bezbjednost je dinamična kategorija. Ona nije statična i ne može se to naučiti samo iz knjiga i iz literature. Kad sam bio gost u američkom Kongresu u Washingtonu - nisam tada bio poslanik i ovo naglašavam da mi ne bi bilo ko prigovorio da sam i ja arčio narodne pare - imao sam priliku da razgovaram sa njihovim nekim stručnjacima za bezbjednost. Zamislite, došao neki anonimni lik iz balkanske vukojebine i sad kao Amerima drži slovo o bezbjednosti, a neki od njih nisu znali ni gdje se geografski nalazi BiH. Rekao sam im ovo: Svaka i najsavremenija i najobučenija obavještajna služba može da otkrije potencijalne teroriste i izvršioce najtežih krivičnih djela, ali nijedna od tih službi nikada neće moći da predvidi kad će ti opasni likovi krenuti sa svojim terorističkim aktivnostima. Isto sam ponovio u njemačkom Bundestagu. Moram se čak i pohvaliti da su moji sagovornici bili oduševljeni mojim konstatacijama i upozorenjima šta svijet i čovječanstvo mogu da očekuju od potencijalnih terorističkih organizacija ili kako ih neki "umiljato" nazivaju - pokreta.

• Najavili ste kako ćete tužiti BiH. Je li tužba spremna i hoće li Vam se pridružiti još neko od bivših logoraša?

- Tačno. Na jednoj od prethodnih sjednica Parlamenta javno sam rekao da ću podnijeti apelaciju Ustavnom sudu BiH, prije svega radi moralne satisfakcije, a u apelaciji ću pokrenuti i zahtjev i za ratnu odštetu koju će morati država Bosna i Hercegovina da isplati onim osobama koje su pretrpjele mnogobrojna ratna poniženja i zlostavljanja po koncentracionim logorima koje su osnivale i koje su držale sve strane u bh. ratnoj kataklizmi. Naime, sve međunarodne konvencije su na mojoj strani i na strani žrtava. Pa je tako i BiH, koja je potpisnica mnogih konvencija, bila dužna i morala je da poštuje i Ženevsku konvenciju o zabrani zlostavljanja i torture svojih građana. Pogotovo se to odnosi na Protokol III Ženevske konvencije. Dakle, država je bila dužna da poštuje sve međunarodne konvencije. U ovom slučaju to je BiH, koja je priznata članica Ujedinjenih nacija. Želim da otklonim sve sumnje u pozitivan ishod ovog predmeta. Ali, o tom-potom, biće više riječi kad za to dođe vrijeme. Sam ću pokrenuti taj postupak i svako od žrtava ko mi se pridruži dobro je došao. Siguran sam da će Ustavni sud BiH prihvatiti moju apelaciju i da neće biti potrebe da idem dalje do Strasbourga, jer ne želim da budem novi Sejdić - Finci, mada su njih dvojica, a ja sam krećem u proces: Jovičić u predmetu protiv BiH!

• Dokad će narod u BiH živjeti uz krilaticu: Neka je živa glava?

- Narod može sve da istrpi. Niko, pa naravno ni ja ne mogu da odredim granicu i vrijeme do kojih može narod da propada. Još u prošlom sazivu Parlamenta BiH u nekoliko navrata sam pokretao inicijativu za koju sam tada, a danas pogotovo bio ubijeđen da nam samo okretanje ekonomiji može obezbijediti opstanak i izlazak iz letargije i potpunog kolapsa i neimaštine u kojoj živi većina stanovništva u BiH. Za tu inicijativu dobio sam saglasnost u Predstavničkom domu, ali ona nikad nije i realizovana. A moj prijedlog je bio da se održi posebna plenarna sjednica oba doma Parlamentarne skupštine BiH, na koju bi se pozvali svi relevantni faktori koji bar nešto znaju o ekonomiji i da se donesu hitne mjere za izlazak iz krize. No, nažalost, takvim stvarima niko se u BiH ozbiljno ne bavi, osim naravno raznih kvazianalitičara opšte prakse koji su preplavili medije samo da im dopune programe. U krajnjoj varijanti, isti ti analitičari nikad ništa dobroga nisu donijeli napaćenim narodima, osim što su sami sebe uhljebili na razne jasle Soroša, Konrad Adenauera i ko zna sve kakvih stranih finansijera.

Dakle, da se vratim svojoj inicijativi. Tada sam predlagao da se na toj tematskoj sjednici bavimo samo ekonomskim temama, pa da tako - prva tačka bude: Gdje se danas nalaze građani BiH i kako uopšte žive svoje teške živote. Druga tačka - ekonomija, treća: Program mjera za izlazak iz krize i tako redom... ako treba do 101. tačke dnevnog reda, ali samo ekonomija i opet ekonomija i sve što je vezano za ekonomiju i privredu.

Prosipanje magle

• Šta bi se onda, po Vama, trebalo prioritetno uraditi da narod napokon počne bolje živjeti?

- Uvažavajući činjenicu da na vaše pitanje ne mogu odgovoriti kontrapitanjem, ali evo: Postalo je besmisleno slušati svaku vlast koja pominje borbu protiv kriminala. Korupcija je umiljato zvanje za veliki broj lopova koji su se enormno obogatili u ratnom vremenu i to na patnjama i na krvi svih naroda. Od tog vremena treba krenuti. Ali, ko to da uradi? Zar oni lopovi koji prije rata nisu imali dana radnog staža u knjižici i koji su preko noći postali enormno bogati, pljačkajući jadnu sirotinju koju su pod plaštom patriotizma gurnuli da gine za "dobrobit" lopova i lopuža koji danas raspolažu ogromnom imovinom, dok jadni i čestiti narodi gledaju samo kako da prežive?!

No, da se vratim na osnovno pitanje za koje sam se stalno zalagao u Parlamentu. Dakle, sam dragi Bog nam je dao prirodne, privredne i intelektualne resurse od kojih bi svi mogli dobro da žive u BiH. A to su: poljoprivreda, energetika i voda. Međutim, političkoj oligarhiji je lakše da se raznim nametima i porezima održava na vlasti, nego da se uhvate pravog posla, a to su razvojni projekti u kojima se mogu otvoriti na hiljade novih radnih mjesta. Takvim stvarima se malo ko bavi, jer je lakše otvoriti neki privatni fakultet i samo štancati diplome i proizvoditi nove kadrove od kojih niko nikada neće imati nikakve koristi, pa ni sami ti "kadrovi" koji za par dana dođu do diploma. Ali, to su neke druge stvari i pitanja koja skoro nikoga ne interesuju.

• Jednom ste kazali da procedura imenovanja čelnih ljudi sigurnosnih agencija BiH predstavlja pravu farsu. Budući da je i u pravosuđu slična situacija, kako to promijeniti?

- Ponekad mi se čini da sve što radimo - radimo namjerno pogrešno samo da ne bismo uspjeli. Ako išta znam, a čini mi se da bar nešto znam, onda mi je oblast bezbjednosti po filingu najbliža. Bezbjednost nije apsolutna kategorija. Bezbjednost je dinamična slika svakog demokratskog i uređenog društva, što naravno nije slučaj sa BiH. Gledajući sa globalnog aspekta na taj fenomen - bezbjedne zemlje (mada takvih skoro i nema), ne želeći da bilo koga prepadam - slobodno mogu reći da se radi o imaginarnoj slici stvarnosti u turbulentnim svjetskim previranjima i interesima za dominacijom onih jakih i velikih i potčinjavanjem sebi - onih malih i slabih država i naroda. Ovo ću najbolje ilustrovati sljedećim primjerom. Naprosto se naježim kad nekog političkog avanturistu čujem da eto kao on tobože nema "čarobni štapić" i da ne može neke stvari da promjeni?! (Sic!). Pa, niko i od takvih voluntarista i avanturista i ne traži da budu mađioničari, jer je narodu ionako previše raznih iluzionista koji "isijavaju pameću", već narod traži da svaka vlast ne bude sama sebi cilj, nego da stvara pretpostavke i zakonske okvire da i taj narod može da živi dostojno čovjeka. Eto ga sad - dostojno. Ničim izazvan, evo i ja odoh u iluzioniste. Nažalost, u našem društvu malo je realista i praktičara koji bi se uhvatili ukoštac sa mnogobrojnim problemima i koji bi te probleme i rješavali. Za ovo o čemu govorim najbolji pokazatelj je predizborna kampanja i razne mesije koje narodu obećavaju kule i gradove, a sve sa jednim ciljem - "Narode, propašćeš ako mi ne ostanemo na vlasti. Ne zna se koji su dovitljiviji u prosipanju magle, možda su, ipak, oni drugi koji žestoko jurišaju na fotelje, koji su još radikalniji: "Narode, ako mi ne dođemo na vlast, svi ste propali." Nije ovo moj rekvijum niti žal što ponovo neću biti ni na jednoj listi, niti kandidat za neku funkciju. Ovo je realnost koju svaki čovjek vidi i osjeti.

• U prethodnim izbornim ciklusima prije konačnih rezultata prognozirali ste dosta tačno ishod. Ko će biti pobjednici na izborima u BiH?

- Sa sigurnošću mogu da kažem da će kao i svih prethodnih godina, pa i decenija, jedini gubitnici biti narodi. Kad kažem narodi, onda mislim na tri konstitutivna naroda u BiH: Srbe, Bošnjake i Hrvate i naravno na sve druge iz kategorije Sejdić - Finci. Najveći dio kampanje gotovo svih biće usmjeren prema svojim nacionalnim grupama i davanjem "upozorenja" šta bi se moglo očekivati od onih drugih naroda koji bi željeli da ostvare dominaciju nad onim malobrojnijim... No, to nisu stvari kojima bi se trebao posebno ja baviti, jer sam ovaj put u ulozi posmatrača, kao što je to i većina građana. Prije samih održavanja izbora dosad sam uvijek "kovertirao" rezultate i pobjednike i pokazao se kao odličan prognozer. I vama ću dati jednu takvu kovertu, ali pazite - nije to ona koverta za podmićivanje i kako to mnogi umiljato zovu - korupcijom. To su samo rezultati koje očekujem. Mada mislim da nikoga to neće interesovati, jer u ovoj zemlji nikome niste interesantni ako niste čak ni kandidat za nešto.

• S obzirom na to da niste ni kandidat kako rekoste, a poznato je da ste bili jedan od najaktivnijih poslanika čime ćete se baviti nakon oktobra?

- U politici, već sam rekao - nema ljubavi. Politika vam je borba za lični status i neku poziciju u društvu. Koliko god da ste se trudili da nešto učinite ili da promijenite nabolje, uvijek ste nailazili na one druge koji su vas osporavali i to samo radi učvršćivanja njihove vlastite pozicije, pritom ne birajući sredstva ni metode da vas olajavaju, omalovažavaju i potpuno diskredituju pred onima koji odlučuju o vašoj političkoj sudbini, a to su politički lideri stranaka. Jeste li ikada čuli da se neki političar odrekao svoje fotelje ili funkcije u korist nekog svog kolege? Taman posla, pa to bi bilo veće iznenađenje nego da ispravite "krivu Drinu". Takvi se ne bi odrekli fotelja ni u korist svoje djece, jer su svoju djecu već udomili na dobre pozicije, kako se to kaže - nepotizmom. Ma kakav crni nepotizam? Radi se o vlastitoj percepciji lične koristi. Politika vam je sredstvo i umijeće da se izborite za lični status, a narod će se svakako za nešto i za nekoga opredijeliti. Da li ste ikada vidjeli samu ovcu negdje na livadi da mirno pase? Ne, to nikada nećete vidjeti. Ovca će krenuti za svojim stadom. Jeste ovo tragikomična alegorija naše stvarnosti, ali narod je sve to preživio, pa će preživjeti i naredne izbore. Narodu će biti tako kako će biti... Biće malo zadovoljnih, a mnogo više nezadovoljnih i tako će se sve ponovo vrtjeti u vrzinom krugu, do nekih novih takozvanih plenumaša koji će pokušavati da promijene ono što je u ovakvom društvu skoro nepromjenjivo. A sve bi moglo i moralo biti drugačije.
                                                        **********************************
Malo ko brine o komšiji

• Pred Cecin koncert u Istočnom Sarajevu pisali ste kako je "bezbjednost podignuta na prvi stepen, u najmanju ruku, kao da će se u našem gradu održati samit Putin - Obama". Od svega toga samo se pojavila informacija kako su dotičnu slušali Dodik i Orić. Vaš komentar?

- Da. Pisao sam o tom koncertu, dakle od same najave, pa do njegovog održavanja. Zaista je bila vrlo napeta situacija, bogami kako da se trebao održati samit: Putin - Obama. Takvu negativnu atmosferu podgrijavala su neka bošnjačka udruženja i podizali su tenzije do neslućenih razmjera. Opštepoznato je da su takve stvari interesantne za sluđivanje naroda, pogotovo ako se prave u kuhinji jednog entiteta usmjerenih protiv onog drugog. Dimenzije takvih huškačkih izliva mržnje su stravične i razorne, posebno kad se zakuhaju u jednom narodu, a onda se sve okrene protiv onog drugog ili trećeg naroda. Ovaj prostor je na vjetrometini raznih interesa i pogodno je tlo za podizanje stalnih tenzija, pa i mržnje prema onom drugom ili trećem, a sve po poznatom klišeu: "Neka komšiji crkne krava". Međutim, malo ko se brine za komšiju. Ne znam ko je sve bio na tom koncertu? Zbog zdravstvenih problema nisam išao, ali drago mi je da se koncert održao i da je sve prošlo bez nekih velikih incidenata. Ono što sam saznao iz medija je da je policija Republike Srpske odigrala veliku ulogu i da je svojim profesionalnim odnosom sve učinila da se koncert održao bezbjedno i sigurno po sve učesnike. Jer, bezbjednost uvijek mora biti na prvom mjestu, a pjesme i igara, odnosno igrarija nikad neće nedostajati.
************************************
Medij za sluđivanje naroda

• Hoće li nas nakon "Sulejmana Veličanstvenog" okupirati i kakav veći investitor iz Turske?

- I o tome sam mnogo puta pisao i javno govorio, prvo u Parlamentu, pa i u onim medijima koji su željeli to i da objave, jer evo u Parlamentu svaki novinar koji izvještava sa sjednica ima svoje političke ljubimce. Svaka redakcija ima svoju stranku koju podržava. Svaka stranka ima svoj medij putem kojeg dodatno sluđuje sve narode. Znam iz ličnog iskustva kako to ide. Recimo, poznato je da sam bio više nego aktivan na sjednicama. Govorimo sam, recimo o nekoj temi i sutra u novinama vidim da su svi različito prenijeli ono o čemu sam izlagao i šta sam zastupao. Imam velikog iskustva u novinarstvu, jer sam i sam pisao, zapravo bio sam kolumnista i izvještač za neke od najpoznatijih printanih medija, posebno u Republici Srpskoj i u Srbiji. Velika novinarska "produkcija" objavljenih tekstova ostala je iza mene i ostala je negdje zabilježena.
*********************************

Шта ШТАМПА штампа?! Данашње дневне новине "Ослобођење" објављују...

20. 9. 2014.
Данашње дневне новине 
објављују Велики интервјуу. 

На првој страни "Ослобођења" 
најављен је текст под насловом:

КОРУПЦИЈА ЈЕ УМИЉАТО ИМЕ
ЗА ВЕЛИКИ БРОЈ ЛОПОВА


**********************************

четвртак, 18. септембар 2014.

Толеранција или деструкција?! Поглед из мог многугла...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Увијек некако случајно или са намјером "налетим" на неке друштвене мреже и онако летимично погледам неке текстове. 

За прегледавање коментара који иду у тим полемичним, безвезним и бјесомучним расправама, ево да кажем - немам времена, а још искреније - ама уопште ме и не интересују. У тој баражној ватри и у размјенама коментара никад нема консензуса, нити се расправе заврше у некој иоле прихватљивој толеранцији. Тачније, увреде су саставни дио таквих расправа у којима ће јаје бити округло, а лопта ће бити у облику јајета?!

Остаје питање да ли су бројна вријеђања оног другог и другачијег само саставни дио мозаика сиромаштва вокабулара у свеопштем безнађу и слуђености оних који су посљедица напретка или назадовања цивилизације или је у питању нешто сасвим друго. На таква  питања немам одговора. 
Ипак треба рећи да се ради о примитивизму, некултури, безобразлуку и о неизбалансираној поремећености острашћених аутора разно разних памфлета и о ауторима текстова који одишу свакојаком мржњом. Ради се заправо о манифестовању и о испољавању илузија у њиховим главама са поремећеним садржајем, а све због њихове немоћи да буду неко и нешто, а у ствари су нико и ништа! 

Не постоји ствар коју ће неко изговорити, а да се као по аутоматизму, ничим изазван, не нађе онај неко други и не осјети повријеђеним. Разлози за увреде се не могу ни побројати, али ево само неких, које би требале бити повод да се крене онако рафално са увредама...народ, нација, вјера, раса, политика, спортска навијања, пол, боја косе и очију....итд. итд..

Узалуд су, изгледа, прошли миленијуми од настанка и напретка цивилизације, а да се при том још увијек нисмо научили или привикли на стварност. А она је сљедећа – различити смо у много чему, али и слични у многим стварима које су ирелевантне у односу на све оне разлике које разједињују људе и које су стални реметилачки фактор у разумијевању и потребној и подношљивој толеранцији живота наспрам суживота и живљења.

У којој смо фази квази самоцензуре или оне наметнуте цензуре, е то не знамо?! Али много тога знамо. Знамо да су посљедице таквог стања очигледне и да се манифестују с једне стране између сфере једноумља и крајње деструктивног стања, и с друге стране неприхватљивог понашања које се претвара у безумље.

Зато ни вријеђања и понижења немају својих почетних као ни крајњих параметара чиме би била ограничена. Међутим, увијек или у већини, та вријеђања се крећу у распону од локалног, па до глобалног нивоа, од приватног, па до општег стања у свеукупним друштвеним односима. 

Ријетко кад или скоро никад се ниједан појединац не упита јесу ли оваква догађања везана и за његову кривицу, да не кажем и за његову одговорност за таква понашања. Не. Мислим да ће за појединца увијек неко други бити крив, јер забога, тако се најлакше ослобађа самодеструкције и свих негативности које су иманентне сваком човјеку. Али, то је само покушај, а сви покушаји се не завршавају и позитивним исходом...

Додуше, лијепо је бити свјестан своје позиције и бити умјерен у својој стварности, али то су само прокламовани циљеви и нека виђења, која у основи не пролазе на коњуктурној узаврелој свакодневној сцени и у борби за опстанком, а врло често и за преживљавањем.

И сасвим на крају, мали је праг толеранције и нико о њему не води рачуна. Заправо, о таквим стварима не треба маштати. Но, треба имати на уму да маштање није против законито. Својим ногама не можете поклопити цијелу планету. Зато и не само због тога, већ и због много других разлога, вријеђања и увреде треба схватити само као слабост, по некад и као болест оних људи који су такви какви су и који у себи имају усађене најниже пориве мржње. Јер забога, чињенично је да без тога не могу да функционишу, па тако ни да опстају у времену сталних тектонских, друштвених и цивилизацијских промјена у друштвеним кретањима мјереним односом – “појединац у колективитету”!