ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Теби пријатељу мој!Једноставно, живот је проткан таквим међусобним догађајима.
Нема ниједног човјека који је потпуно срећан, као што нема ни оног другог који би био само несрећан.
И радост и туга су саставни дио живота!
По мени, двије су праве и велике људске несреће – изгубити здравље и немати пријатеља!
Наравно да је породица неприкосновена и породица се ни са чим другим не може упоређивати.
Сваки човјек тежи да његов живот буде испуњен разним благодетима и садржајима који ће га стално тјерати да иде према другим циљевима, који ће му пружати радост и који ће му давати смисао постојања и живљења животa.
Ако нам било шта од личног задовољства недостаје ми то нзивамо празнинама у животу, па тако и ако људи немају праве пријатеље сигурно је да ће имати велике празнине у својим животима.
Али увијек морамо имати на уму да се пријатељство лакше стекне,
него што се сачува.
