недеља, 31. мај 2015.

Дан након пребијања Срба из Чачка у Сарајеву


Линк: Вечерње новости пишу

Сарајево: Претучена петорица младића из Чачка

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сарајевски хулигани немојте више, немојте забога. Не пребијајте Србе из Србије. Они једном у животу дођу у Сарајево и након што их испребијате, ако преживе, никад им више ни на ум неће пасти да се приближе међуентитетској линији разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ.

Искуство Нелета Карајлића, некадашњег сарајлије од прије пар мјесеци, изгледа да никога није опаметило. И њега је знатижеља вукла да посјети родни град и та глупост умало га није коштала линча.

Заправо, ако Србе из Србије било каква потреба и неизбјежан пут води у Федерацију БиХ, одмах на граничном прелазу Рача има да им се почну трести гаће од саме помисли да ће умјесто провода неко да их испребија на подручју Федерације БиХ. 

Оправдани страх Срба који долазе из Србије на подручје Федерације БиХ, односно у Сарајево не важи за Наташу Кандић, „Жене у црном", Соњу Бисерко, Чедомира Говнановића, јер они су пожељнији гости у Сарајеву него чак и ефендија из Рашке области Муамер Зукорлић. 
Уосталом, знам да је Наташа Кандић почасни грађанин Сарајева. За остале набројане било ми је мрско да се присјећам или да провјеравам.

Ако баш неки Србин из Србије има потребу за било каквим послом у ентитету Федерације БиХ, а има и таквих, онда би требало знати и ових неколико корисних савјета.

Прво и основно - са београдским или србијанским таблицама не улазити у Сарајево. Ауто је најбоље оставити на Палама. /Сад је сигурно, јер нема више ни паљанских лопова, а ни ауто-мафије која би вам у року за час украла ауто/. 
Дакле, треба слиједити и наредна упутства. Ако пођете са Пала за федерално Сарајево најбоље је узети такси /цијена превоза је између 25-30 марака/.

Пожељно би било „изнајмити и преводиоца“ са екавског на ијекавски изговор, а таквих на Палама има подоста и нису скупи. Дневница је између 20-30 марака. У било каквој комуникацији треба искључиво сарађивати са паљанским „преводиоцем“ и шапатом му преносити информације, а он ће даље умјесто Србијанаца остваривати комуникацију са федералцима.

Надаље, ово је врло важно. Прије уласка у Сарајево Срби из Србије обавезно морају са руку скинути бројанице ако их носе. Затим, ако на ланчићима носе крстове у таквим случајевима  гардаробу треба закопчати до грла, па и у овим данима кад су високе температуре. Боље се и „кувати“ на сунцу, него бити пребијен због крста на ланчићу. 

Једна од алтернатива је и ова: прије уласка у Сарајево ослободити се свих обиљежја која су српска. Ако неко има тетоважу неког свеца или краља на видном мјесту најбоље је то мјесто изоловати завојем. То је једини начин „заштите“ да због таквих тетовираних слика не би неко завршио у правим завојима, глуво било.

За Србе из Србије најсигурнији начин и спас од могућих тежих посљедица је не ићи даље са Пала или из Лукавице у федерално Сарајево.

Ово важи само за Србе из Србије који говоре екавски. За Србе са Пала и из Лукавице то не важи, јер свакако на стотине Срба углавном омладине у вечерњим сатима хрли у бројне сарајевске кафиће. Али то је већ нека друга тема. 


"Ко би рек'о чуда да се десе, па Миљацка
/извире на Палама/ мостове однесе.

Но, Срби из Србије требају да воде рачуна
да их ђаво не однесе умјесто мостова.