среда, 30. септембар 2015.

Данас, 30. септембра су: Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија


Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 

У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

МИЛАН ЈЕЛИЋ - За сјећање и памћење ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /30. 9./ УМРО је тадашњи 
предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИЛАН ЈЕЛИЋ
    

уторак, 29. септембар 2015.

Са чиме и како ћемо сутра пред Светог Цара Лазара и све српске свете мученике страдале кроз вијекове

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу. 

Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло  "стрпа" у један текст, но била су то времена кад нашим прецима /не свим наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас данас ту гдје смо? А како ствари стоје, изгледа да нисмо нигдје.

Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Итина, прегруб је то термин и не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа, који живи у потпуној биједи и у сиромаштву. Јер, за њега није битна дефиниција ниједног система.
За њега би било важно да функционише иоле поштенији систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Неки ранији тирани отели су му комад родне груде и рођене земље, коју су многи својатали као отаџбину, јер то им је требало због њих самих и због њихове користи. 

Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа обогатили без икаквог рада. Обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист ако их знамо, кад никога од њих  не смијемо да назовемо правим именом - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и пресуда могу да кажу ко је лопов.

Уосталом, никада се никоме није судило, па самим тиме, није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима.  Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други, наравно осим њих, они прави лопови.

Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети? Можда краткорочно гледано могу преживјети. Али, колико времена, кад у наставку живота треба и даље живјети. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак, али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за назадак.

Ордење се увијек дијели оним заслужним, мада се често додјељује и оним послушним. Тешко је одговорити на питање којих има више? Кад у прошлости нисмо знали, ево барем данас знамо да је много оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.

Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га ми бројали и ма како га и којим датумима обиљежавали.

Приближава се Нова година, која ће постати стара, као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо, а ваљда ће неко дочекати и нешто ново?

Оно новије или најновије што нас очекује десиће се и без наше воље, али са нашим учешћем, па било то учешће активно или само пасивно посматрање ствари. 

МИЛАН ТЕПИЋ - Да се никад не заборави!

На данашњи дан, 29. 9. херојски је погинуо 
СРПСКИ ЈУНАК МИЛАН ТЕПИЋ
За памћење и за сјећање!
 
 

понедељак, 28. септембар 2015.

Стеван Стојановић Мокрањац - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Стеван Стојановић Мокрањац је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек, заслужан за увођење српског националног духа у умјетничку музику. 
 

недеља, 27. септембар 2015.

Данас, 27. септембра је Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН!

Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.


Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

субота, 26. септембар 2015.

Велимир Стjепановић освоjило jе данас сребрну медаљу на Свјетском купу у Хонг Kонгу

26.9.2015. Директно: ПАЛЕ/Хонг Конг

Наjбољи српски пливач Велимир Стjепановић освоjило jе данас сребрну медаљу на Свјетском купу у Хонг Kонгу у дисциплини 200 метара слободним стилом.

Aкртуелни европски шампион у овоj дисциплини дошао jе до сребра резултатом 1:48,90 минута што је било слабије вријеме од побједника Aустралиjанца Дени Смита за само 0,9 стотинки!.

Сјајној ЈЕЛЕНИ ЈАНКОВИЋ ТИТУЛА У КИНИ!

26.9.2015. Директно: ПАЛЕ/Гвангжуу
ЈЕЛЕНА ЈАНКОВИЋ - Дениса Алертова 2:0 (6:2, 6:0)

Јелена Јанковић освојила је своју 14. титулу на WТА туру пошто је у финалу турнира у Гвангжуу напросто прегазила чешку тенисерку Денису Алертову.

Јелена је од старта турнира "чистила" тенисерке из самог врха женске конкуренције, па су редом падале Јелена Веснина, Франческа Скјавоне, Светлана Кузњецова и Јанина Викмајер.

Алертова је у претходним мечевима направила прави хаос у другом дијелу жријеба.
Чехиња је избацила нашу Бојану Јовановски, а онда прву и трећу костурашицу, Симону Халеп и Сару Ерани.

Јанковићева је одмах на старту направила брејк, а онда је Алертова узвратила и преокренула, али то су била једина два гема која су освојена од стране чешке тенисерке, јер су услиједила потом још два брејка чиме је ЈЈ  ставила тачку на први сет.

У другој дионици је још гора ситуација била по Чехињу, јер је Јанковићева погађала из свих углова, играла сјајну дефанзиву и на крају без изгубљеног гема у сету, онако по српски,  "опалила кромпирић" Алертовој и у фуриозној завршници освојила титулу у кинеском граду Гвангжуу. 


МИЈА АЛЕКСИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

 За сјећање ...
На данашњи дан /26.9./ рођен је МИЈА АЛЕКСИЋ,
један од славних српских глумаца и забављача...
За памћење...
 

уторак, 22. септембар 2015.

Данас, 22.09. је православни празник Светих праведних Јоакима и Ане

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.

понедељак, 21. септембар 2015.

Данас, 21.09. је: Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина

Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. 

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

недеља, 20. септембар 2015.

Српски кајакш Бојан Милинковић освојио је данас сребрну медаљу у К1-200 на првенству Европе за јуниоре и млађе сениоре у Румунији.

20.9.2015. ПАЛЕ/Брашов

Милинковић је финалну трку завршио у времену 35,588 секунди, 0,128 секунди иза побједника Хозеа Гомеза из Шпаније.

Ово је трећа медаља укупно, а друга у конкуренцији јуниора за Србију на овогодишњем првенству Европе.

Претходно је јуниорка Марија Достанић освојила бронзу у једноседу на 500 метара, док су млађи сениори Симо Болтић и Стефан Векић били сребрни у двосједу на 500 метара.

Симо БОЛТИЋ и Стефан ВЕКИЋ освојили сребро на Европском првенству.

20.9.2015. ПАЛЕ/Брашов

Симо БОЛТИЋ и Стефан ВЕКИЋ 
освојили сребро на Европском првенству.

Болтић и Векић су трку завршили у времену 1:29,704, а злато им jе измакло за невјероватних 0,632 секунди.

Oво jе прва медаља за Србиjу у конкуренциjи млађих сениора на овогодишњем првенству Eвропе, а укупно друга данас, пошто jе претходно jуниорка Mариjа Достанић освоjила бронзу у jедносједу на 500 метара.

Српски jуниорски женски четверосед: Mариjа Достанић, Зорана Бугарски, Ивана Jанић, Биљана Релић освоjио jе четврто мјесто у финалу на 500 метара.

Mариjа Достанић освоjила jе данас бронзану медаљу на првенству Eвропе за jуниоре и млађе сениоре у румунском Брашову.

20.9.2015. ПАЛЕ/Брашов

Српска каjакашица Mариjа Достанић освоjила jе данас бронзану медаљу на првенству Eвропе за jуниоре и млађе сениоре у румунском Брашову.

Oд осталих српских такмичара Золтан Хам заузео jе пето мјесто у дисицплини K-1 500, док су Mарко Mихаjловић и Aлекса Tурудић били четврти у Б финалу K2-500.

субота, 19. септембар 2015.

Вјерници знају зашто се ДАНАС треба МОЛИТИ ЗА ИЗЛЕЧЕЊЕ!

На данашњи дан су се десила највећа чуда на извору у Лаодикији који је освештао Архангел Михаило.

Легенда каже да је око 300. године један незнабожац у Лаодикији имао ћерку која је глувонема. Иако неверник, чуо је за извор који је освештао Архангел Михаило, који му се наводно и јавио у сну и поручио му да ћерка тамо треба да се умије.

Неверник је одвео ћерку до чудотворног извора и питао хришћане шта треба да ради. Они му рекоше да је довољно да се искрено помоли “у име оца, сина и светога духа” и да ће му Архангел Михаило сигурно помоћи.

Човек се помоли и уми ћерку, те она одмах поче да говори и све да чује. Незнабожац се после чудотворног догађаја крстио заједно са ћерком, а на месту извора и данас се налази црква светог Архангела Михаила коју је саградио.

У хришћанству се данашњи дан обележава и као дан када се треба молити за излечење, али и као добро време за опраштање грехова свима онима који су неверници.

уторак, 15. септембар 2015.

Пробој Солунског фронта! Из славне српске прошлости ...

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ! 
http://srpskikod.org/images/znakovi/tamo_daleko/solunski_front_large.jpg
На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 

30. септембра. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.
Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север.

Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д'Епереа. Српска војска учинила је невероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.

Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима.

У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.

понедељак, 14. септембар 2015.

На данашњи дан 14. септембра 1219. године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве

Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.


На данашњи дан 1219. године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Харитопула.

Аутокефалност је издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са седиштем у манастиру Жича.

Цар Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у Душановом царству.

Оно је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.

Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.

NOVAK ĐOKOVIĆ/ЂОКОВИЋ НОВАК - КРУНИСАНИ КРАЉ АМЕРИКЕ!

14.9.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Њујорк
НОВАК ЂОКОВИЋ - Роџер Федерер 
3:1 (6:4, 5;7, 6:4, 6:4)
Српски ас је у финалу Ју-Ес опена играо против три ривала (Роџера, навијача и себе) и све то је успио да преброди и да дође до десете грен слем титуле у каријери, а друге у Америци.

Ове године НОЛЕ и Федерер су одиграли чак пет финала.
Ђоковић је добио најважније у Вимблдону, а био је бољи на турнирима из серије 1.000 у Индијан Велсу и Риму.  Федерер је подигао трофеј у Дубаију и Синсинатију.

Србин је ове године остварио још један подвиг, постао је трећи тенисер у историји који је у једној години био учесник сва четири финала на највећим турнирима.

Прије њега овај подвиг су остварили само Род Лејвер (1969) и Роџер Федерер (2006, 2007. и 2009)

Само је у Паризу славио Станислас Вавринка.

Новак је у 18. грен слем финалу остварио десету побједу.
Београђанин је инкасирао 3.300.000 долара као побједник.

Новак је добио и бонус од 500.000 долара, на основу тога што је на америчкој серији турнира освојио друго мјесто у генералном поретку.

Било је ово прво мушко финале грен слема које је судила жена, Ева Аздераки Мур.

ДАНАС ЈЕ ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА: Молитве Богу да нас избави из свих невоља


Данас се у храмовима моли Господу да благослови "венац године" - да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.
Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља...
Током историје хришћанства није било јединствености о томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, потом Васкрс.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Константина, рођеног у Нишу.
У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести Васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембру, налазећи за то библијско оправдање. Јер, око празника јеврејске Нове године (Рош Хашана), која је била пре неколико дана, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.
До времена цара Душана, код нас је било докумената у којима година почиње марта месеца.
Црква сматра да је Христос рођен 5508. године по стварању света. У означавању једне године значај имају и друге ознаке, њих помињу само врло ретки и прецизни црквени календари.
Све се заправо понавља у циклусу од 532 године. Почетак године је заправо почетак једног индикта, њих има 15. Значајан је и "круг сунца", њих има 28. "Циклус месеца" се понавља на 19 година, навела је Верска информативна агенција (ВИА).
Од данашњег дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освети.
Поједини родови данас славе Крсну славу.

Данас /14.9/ је Преподобни Симеон Столпник - црквена Нова година!


У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви. Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично. Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона...

И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе".
Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши.

Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.

недеља, 13. септембар 2015.

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ - за сјећање!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан /13.9./ рођен је 
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ
--------------------

субота, 12. септембар 2015.

Јуниорска ватерполо репрезентација Србије је првак свијета

12.9.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Алмати /Казахстан/

Млади ватерполисти шампиони свијета!
Ватерполисти Србије освоји су златну медаљу на јуниорском првенству свијета у Алматију, пошто су у финалу 
савладали Италију са 13:12 (4:1, 3:4, 5:6, 1:1).
Изабраници селектора Владимира Вујасиновића успјели су великом борбом да надиграју италијанске ватерполисте и оките се најсјајнијим одличјем.

Србија је доминирала од почетка до краја шампионата и салужено освојила трофеј.

СРБИЈУ
до побједе су са по пет голова предвоидли Гаврил Суботић и Драшко Гогов, два је постигао Иван Гвоздановић, а један Матеја Арсановић.

Финални меч Србија је добро почела, ипак, допустила је противнику да се врати у меч, али је успјела да тријумфује. У базену и ван њега много набоја и емоција са обје стране, па је и тренер Италијана искључен пред крај треће четвртине. 

Побједнички погодак постигао је Гогов са осам метара, Италија је имала напад за продужетак, али је најбољи голамн првенства Добожанов, одбранио ударац лијевом руком.

Шампионски тим Србије чине: Лазар Добожанов, Матеја Арсановић, Радомир Драшовић, Михајло Репановић, Гаврил Суботић, Иван Гвоздановић, Драшко Гогов, Небојша Тохољ, Марко Манојловић, Филип Радојевић, Милан Виторовић. Селектор: Владимир Вујасиновић.

ДАНАС, 12.9. је Св. АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ

Још од малих ногу, овај младић је био окренут Богу. Правдољубив, жалостив и истински побожан, презирао је сујету света. Од своје ране младости заволео је Христа и трудио се да му у свему угоди. Његово основно занимање је било свеноћно бдење и тајна молитва Богу.
Отац му би кнез Јарослав, а 1236 године и сам би наименован у кнеза Новогорског. У бици на реци Неви, која се одиграла 2 јула (15 јула по старом календару) 1240 године, победио је Шведе и добио надимак Невски. Уздао се овај угодник Божји, не толико у војску своју, већ у Бога. Пред полазак у сваку битку он се обраћао својим војницима речима: "Бог је не у сили него у правди". Године 1250, постао је кнез Владимирски и много се трудио да подигне и васкрсне Русију.

Сматран је за великог заштитника и чувара православља, и неустрашивог исповедника Христове вере. Одбио је да се поклони татарским идолима, те га због тога татарски кан Батија веома поштоваше и уважаваше. Пред сам крај свог овоземаљског живота, он се замонаши и у монаштву доби име Алексиј и причестивши се Светим Тајнама мирно се упокоји 1 новембра (14 новембра по старом календару) 1263 године.

- Сахрањен је у манастиру Рождество Пресвете Богородице у граду Владимиру. Интересантно је напоменути да је овај христочежњив подвижник у тренутку када му је митрополит хтео ставити захвалну грамату у руку, широм је отворио и узео, као да је жив.

Његове свете мошти су 1381 године први пут откривене, а 1547 године у време цара Јована Четвртог у његову част и славу, састављена је посебна служба и одређен је овај датум да се празнује као спомен на њега. По наређењу цара Петра Великог, 1724 године његове часне мошти пренете су у Петровград, у Александро-невску лавру, где и дан данас почивају. 
 Историјат храма Светог Александра Невског у Београду датира још из времена избијања рата између Србије и Турске.

Изражавајући жељу да помогну својој јужнословенској браћи, руске власти доносе одлуку да у Србију пошаљу генерал-лајтнанта, члана Государственог совјета и Војног совјета Михаила Григоровича Черњајева, са задатком да преузме руководство над српском војском и руским добровољачким јединицама. Међу руским добровољцима, словенофилима, налазио се и Николај Николајевич Рајевски, Толстојев узор за јунака Вронског у роману „Ана Карењина“, који је погинуо у борби са Турцима код Алексинца 1876. године.

Руски добровољци са собом доносе у Србију  и покретну капелу, војни шатор - цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била стационарена испред зграде Београдског универзитета. Освештао је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године.

С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима.

По завршетку рата 1876-77. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље.

петак, 11. септембар 2015.

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /11. 9./ рођен је
Његова светост патријарх српски 
 ПАВЛЕ!

 
 
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
и моја маленкост у Патријаршији у Беграду
Насловна слика