ПИШЕ:
СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Дан такозване независности
Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није
никакав празник БиХ. Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа.
Да напоменем. БиХ још
нема Закон о празницима. Небројено пута бошњачки посланици покушавали су и у
парламентарну процедуру упућивали су Закон о празницима БиХ, али такав
Приједлог закона у Парламентарној скупштини БиХ српски посланицису су увијек
обарали, а тако ће бити и убудуће. Јер српски политичари из Републике
Српске никада неће прихватити да 1. март буде празник за све народе у БиХ,
односно да то постане празник који ће обиљжавати и Срби у Републици Српској.
Дакле, то може бити
празник у једном дијелу БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа више. Српски
народ у Републици Српској уопште не интересује шта и ко слави у Федерацији БиХ.
Што се тиче самог
фамозног референдума који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, морам
да кажем да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког
руководства у тадашњој БиХ. Они су без сагласности Срба у БиХ противуставно и
сецесионистичким актом срушили легално и једино признати Устав тадашње СФР
Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН. Тадашње
муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела
сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви би они одговарали
за најтежа кривична дјела.
Безброј је контраверзи
које су везане за фамозни референдум о такозваној независности Босне и
Херцеговине. Да пођемо од процената излазности на референдум. Сви
резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједели
само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума
фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима
иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку,
највећим србомрсцима тог времена.
Па чак и у тим
условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска
већина од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је
излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано
са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ
из легално признате државе СФР Југославије.
Прије самог одржавања
ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер
муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991.
године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати
мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи
грађански рат у БиХ. Све друго су само трагичне посљедице које су настале након
ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
И да закључим – 1.
март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити
државни празник!
1. март је само Дан Цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обиљежава!
