среда, 30. новембар 2016.

Милорад Павић - Да се не заборави!


 За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 30.11. преминуо је 

велики српски књижевник


Милорад Павић


------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------
-

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ - Да се не заборави!


На данашњи дан, 30.11. умро је

славни српски писац


МИЛОШ ЦРЊАНСКИ




----------------------------
---------------------------

уторак, 29. новембар 2016.

29. новембар као обични датум у календару!


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

За неколико сати проћи ће и 29. новембар. Не треба трошити ријечи о некадашњем празнику и тзв. рођендану, јер не слави се нити се празнује оно што не постоји. Можда још постоје неки занесењаци и особењаци који нешто обиљежавају, а обиљежавају давно сахрањену Југославију.

 Једни и данас са сјетом причају да се у некадашњој држави живјело безбрижним неким животом, док други сматрају да је Југославија била вјештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу. 

Чињеница је да су и једни и други управу. Ови други мало више, јер им иде у прилог и крвави распад нечега што није могло опстати. Било је сулудо размишљање да ће се смртно завађени народи волити, народи који никада нису разријешили трагичну, крвљу исписану историјску прошлост. Потпуно повампирење авети прошлости је настало кад је свако кренуо на своју страну, при том незаборављајући да што дубље и јаче зарије нож у леђа оном другом "братском"народу. Србе је највише коштала сулуда Брозова кованицица "братства и јединства"!

Има људи који су задовољни, али истовремено који нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским, велики број људи тражи утјеху у једној реченици: 
Добро је, не пуца се и нема рата”! 

Памте људи многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за својим најближим члановима којих више нема међу живима.  Сви они и даље страхују да њихови најближи не буду поново убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа, јер је његов колективни организам раскомадан у парампарчад, која се тешко или никада више не могу спојити у некадашњу цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.

И превише је, а још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.

Сам Драги Бог зна зашто је то тако? Знају и људи, али  неки нељуди у властима су засјели у кормила флоте лађа, које без мотора и горива, односно без јарбола плутају широким морским пространствима. Ти авантуристи никада неће моћи видјети обалу спаса на хоризонту бескрајног лутања.


Срећан рођендан академику МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ!



На данашњи дан, 29. новембра рођен је

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ






29. 11. рођен је непоновљиви ДУШКО РАДОВИЋ - Да се не заборави!


На данашњи дан 29. 11. рођен је

непоновљиви

ДУШКО РАДОВИЋ




29.11. је Свети апостол и јевангелист Матеј - МАТИЈЕВДАН!

Свети апостол и јевангелист Матеј, син Алфејев, друкчије називан Левије, живљаше у Галилејском граду Капернауму.  Пореклом је био из имућне породице галилејског града Капернаума. По занимању је био цариник, тј. сакупљач пореза и као таквог виде га Господ и позва: "Хајде за мном" и он остави све и пође за Њим и више никад се не одвоји од Њега. Постаде један од дванаесторице апостола и силаском Духа Светога на њих, он пође као и сви остали у свет да шири Еванђеље у: Етиопији, Партији и Мидеји.

Пратио је Господа у стопу у свим Његовим путовањима, слушајући Његово Божанско учење, гледајући Његова безбројна чудеса. Беше се он наоружао чудотворном Божанском силом, којом је исцељивао болесне, изгонећи ђаволе, чистећи губаве и васкрсавајући мртве.

У Етиопији постави за епископа свог сапутника Платона, и сагради му малу цркву, а он сам се повуче у молитвену самоћу, где му се јави Господ. Крстио је жену и сина кнеза те земље, што веома разљути поменутог кнеза, те он нареди да се Матеј ухвати, доведе му се и погуби. Два пута је стража одлазила по Матеја али се увек враћала не могавши га наћи, јер Господ Бог наш, сакри га од њихових погледа и намера. Али, апостол свети би милостив. 

Помоли се Богу и замоли Га да допусти кнезу да га види, ухвати и погуби. И догоди се чудо, кнез прогледа, али само телесним очима, а не и духовним, те ухвати апостола Матеја и стави га на љуте муке. Палио му је ватру на грудима, али нека невидљива сила хладила је огањ и пламен претварала у росу и свети Матеј се појављивао жив и неповређен, што је још више наљутили кнеза и он прогласи Матеја врачом. 

Напослетку је наредио да се Матеј стави у метални ковчег и баци у море што би и урађено. Ноћу се овај апостол јави епископу Платону, рекавши му тачно где се ковчег налази, те он изјутра оде и извади га из мора скупа са моштима Светог Матеја, потпуно неоштећеним. 

За време свог живота, апостол Матеј је написао Јеванђеље на јеврејском језику, а оно је касније преведено на грчки и тако је дошло и до нас. Свети Јеванђелист Матеј, никада није јео меса, но само воће и поврће, а својим богоугодним животом и пострадавши мученичком смрћу умили се Богу, те се он за све нас моли Њему, да нам подари вечно Царство небеско.

***********************************************

СРБИМА, који сутра /29.11./ славе апостола и јеванђелисту 
Светог Матеју - МАТИЈЕВДАН
као своју крсну славу, 
уз божији благослов желим сваку срећу 
и упућујем честитке! 

Moлитвама Светом апостолу МАТЕЈУ, 
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!


понедељак, 28. новембар 2016.

МИЛАН ВУЈАКЛИЈА - Не постоји човјек са српског језичког подручја који се барем некад није позвао на Лексикон Вујаклије. Да га не заборавимо!


28. новембра 1891. године рођен је 
Милан Вујаклија,
лексикограф и преводилац 


Лексикон је био и остао једно од најзначајнијих 
дјела српске културе,
књига без које је тешко замислити озбиљнију јавну
или приватну библиотеку, 
да би временом постао ознака
и критеријум за лексикографску литературу уопште,
а ауторово име је почело да се поистовећује
са насловом-необичан 
и лијеп споменик Милану Вујаклији.


ЂУРА ЈАКШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


28.11. умро је 

славни српски пјесник и сликар 


ЂУРА ЈАКШИЋ



Отаџбина

И овај камен земље Србије,
  Што претећ сунцу дере кроз облак,
  Суморног чела мрачним борама,
  О вековечности прича далекој,
  Показујући немом мимиком

  Образа свога бразде дубоке.
  
Векова тавних то су трагови,
  Те црне боре, мрачне пећине;
  А камен овај, ко пирамида
  Што се из праха диже у небо,
  Костију кршних то је гомила
  Што су у борби протиб душмана
  Дедови твоји вољно слагали,
  Лепећи крвљу срца рођеног
  Мишица својих кости сломљене, —
  Да унуцима спреме бусију,
  Оклен ће некад смело презирућ

  Душмана чекат чете грабљиве.
  
И само дотле, до тог камена,
  До тог бедема —
  Ногом ћеш ступит можда, поганом!
  Дрзнеш ли даље? ... 

Чућеш громове
  Како тишину земље слободне
  Са грмљавином страшном кидају;
  Разумећеш их срцем страшљивим
  Шта ти са смелим гласом говоре,
  Па ћеш о стења тврдом камену
  Бријане главе теме ћелаво
  У заносноме страху лупати!
  Ал један израз, једну мисао,
  Чућеш у борбе страшној ломљави:

  Отаџбина је ово Србина!”

+++++++++++++++++++++++++++

28. новембра почиње шестонедjељни Божићни пост


За вјернике и Српску православну Цркву 
почиње Божићни пост


Њиме се чува успомена на пост Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи и потврђује се снага воље и вјере. Његова сврха је очишћење душе и тијела од лоших мисли, ријечи и дијела.
         
28. 11. почиње Божићни пост којим се православни хришћани припремају за обележавање празника рођења Исуса Христа за цркве које своје богослужбено време рачунају према Јулијанском календару.
Четрдесетодневни Божични пост који по значењу и трајању долази после Васкршњег или Великог часног поста, који је увод у највећи хришћански празник Христовог Васкресења, почиње за Руску православни цркву, Српску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Свету Гору.


Остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су због веће тачности прихватиле Грегоријански календар, у посту су од 15. новембра. 
Хришћански пост уведен је по узору на Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви и у Старом завету дао заповест Јеврејима да посте јер ће и "његови ученици постити".

Према хришћанском учењу, утемељитељем поста "сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом".
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Учвршћује снагу вере и воље

Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства и помињу се у делима светих отаца од IV и V века.
Првобитно је трајао седам дана, а одлука и наредба хришћанима да пред празник Рождества посте 40 дана изречена је на сабору 1166. године.

"Пост је и данас неопходан", записао је у својој књизи "Молитве и молбе" блаженопоцивши патријарх српски Павле објаснивши да се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника. 
Трајање Божићног поста објашњава се и четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус. 
Зато се каже да је пост звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце, који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем. 

Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, речи и дела.

Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост - подвиг целокупне личности и етички став. 

Правило је такође да и славске трпезе у српским домовима у време Божићног поста буду посне.
 

недеља, 27. новембар 2016.

ЏУДИСТИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ШАМПИОНИ СРБИЈЕ!


Џудисти
Црвене звезде
су апсолутни владари
Суперлиге Србије.


Доминацију у лигашком дијелу такмичења
црвено-бели наставили су и у великом финалу
у којем су “пребили” екипу Партизана.

ЗВЕЗДА је декласирала “гробаре” са 5:0


Шампионска екипа у саставу: Матија Илић, Страхиња Бунчић, Предараг Николајевић, Милан Бунчић, Милан Николић, Бојан Дошен, Стефан Мајдов, Немања Мајдов, Дмитри Герасименко, Бошко Остојић, Милош Мијановић, Милош Мандић, Александар Крсмановић, Божидар Божинић, Владимир Гајић и тренери Андрија Ђуришић, Александар Трпковић, Љубиша Мајдов, Владимир Ранчић и Давор Колунџић 
још једном су показали сву снагу црвено-белог тима.

----------------------------------------



27. новембра је Свети апостол Филип

  
Свети апостол Филип, родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Одмалена научен Светом Писму, Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јн 1, 43). По силаску Светог Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. 

У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове.

И друга многа чудеса збише се, нарочито исцељења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду фригијском Јерапољу свети Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Ту би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу.
Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи.

И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, потом распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип, пак, беше издахнуо.

Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије четрдесет година слеп.

Мошти светог Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. г. у време цара Дометијана.