субота, 14. јун 2014.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

14. јуна 1904. године умро је 

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
 један од највећих лиричара романтизма у СРБИЈИ.

Српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. 

Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. 

Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. 
Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. 

Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен". 

Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".