ПИШЕ:
Славко Јовичић Славуј
Цртица
из свакодневице. Поглед из мог многоугла.
У
новинама наслов текста, углавном,
наговјештава и у наставку одређује
садржај. Али, ево, направићу изниман
случај и у овом тексту ни ријечи неће
бити о 1. мају, Празнику рада.
Странке,
странчарења и распамећивања.
На
самом почетку или на крају, сасвим је
свеједно, не вјерујем да било ко зна
одговор на питање – колико има
регистрованих политичких партија у
Босни и Херцеговини?
Из
овог питања слиједило би и низ додатних
питања, али ако се не зна одговор на
главно питање, онда како би се тек знали
одговори на било шта друго?
Много
је странака, ма какви много, и превише
их има, па чак и више од тога. Све оне
траже своје мјесто под сунцем у политичкој
баруштини каква је политичка сцена у
Босни и Херцеговини. На ту сцену сви би
да се попењу и да ако је икако могуће -
за себе приграбе бар неку мрвицу
политичког колача, јер без колача и
богате трпезе нико ни бркове неће
омастити. А управо је и циљ многих
странака, односно њихових самозваних
и такозваних лидера да бар своју родбину
и по којег пријатеља приволе за своју
политичку опцију и да онда жестоко крену
у освајање власти.
У
медијаима се стално врте скоро исти
политичари. Господин овај, те господин
онај, те ови, односно они, а онда онако,
право ниоткуд, пуна елана ускочи и по
која дама, јер забога треба се борити
за равноправност сполова.
Неизоставни
су самозвани и такозвани политички
аналитичари опште праксе, који стално
дежурају на бранику одбране части и
достојанства широких народних маса.
Јер забога, ти аналитичари су месије и
једини спас за катаклизмично стање које
у највећој мјери својим небулозним
"аналитичким анализама" управо
они и производе. За сијање илузија и
бацање магле не плаћа се порез нити се
тражи било каква одговорност.
Сви
се заклињу у демократију и у борбу за
права обесправљених, а управо "важни
политичари" и похлепници за влашћу
су погазили сва права и достојанство
обичних људи. Много је оних који у
политици виде шансу за своју позицију,
али не због тога што су паметнији од
других или можда хуманији, већ што
свјесно ударају на менталне склопове
обичних људи. Људима је свега преко
главе. Вечина њих гледа само да сачува
свој голи живот и да како тако у
свакодневном преживљавању остане
трезвена и нормална.
Заборавност
је општа одлика обичног човјека, јер
није он енциклопедија, па да све запамти.
Обични човјек, вечерас гледа ТВ дневник
и запамти оно што је видио и чуо и то
траје до пред спавање. Кад се ујутро
пробуди одмах га бомбардују са неким
новим вијестима, а у БиХ заправо ништа
није, нити може бити нека нова вијест.
То је у БиХ свакодневно опште стање и
духа и свијести напаћеног човјека, којег
додатно слуђују многобројни медији,
који тако и опстају на коњуктурном
тржишту у прикупљању и распршивању
магле. То је стандард медијске сцене у
БиХ. Тако се покушавају окупити и
објединити идеолошки истомишљеници, а
заправо све је супротно.
И
сасвим на крају. Данас је постало
профитабино глумити европејце и слуђивати
сопствени народ и стално га држати у
илузијама небеског народа, који може
да живи хиљадама година, па им садашње
стање и није тако важно.
