недеља, 30. август 2015.

ОПОМИЊЕМ и НАПОМИЊЕМ! ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Недјеља, 30.08.2015.
Годишњица НАТО бомбардовања 

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 
Источно Сарајево, Пале



На данашњи дан 1995. године почело је НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске 
НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. 

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО је у акцији под називом "Намјерна сила"

користио радиоактивну муницију
уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто". 

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, 
НАТО јекористио осиромашени уранијум.



Бомбардовање је окончано 14. септембра када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбиједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".



САВА ШУМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /30-8./ 
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих 
српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА

петак, 28. август 2015.

Поглед из мог "многоугла" ... Цртица из свакодневице ... С љубављу и све за љубав


Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.

Зато живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и деградација смисла људског постојања.

С љубављу и за љубав.


IVANA ŠPANOVIĆ/ИВАНА ШПАНОВИЋ - СКОЧИЛА ЗА ИСТОРИЈУ, али то јој је било довољно "само" за треће мјесто и бронзану медаљу!

28.8.2015. Директно: ПАЛЕ/Пекинг

ИВАНА ШПАНОВИЋ 
Наjбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић 
оборила jе данас државни рекорд у скоку у даљ 
у финалу шампионата свијета у Пекингу, 
скочивши 7,01 метара.

Тим скоком наша атлетичарка је освојила 
треће мјесто на свијету и бронзану медаљу. 


Сјајна ИВАНА ШПАНОВИЋ 
је прескочила "баријеру" од седам метара.

Ивана је остварила најбољи скок каријере. 
Два пута је скочила по 7,01 метара!

Српска атлетичарка је од почетка године 

истицала да јој је ове године циљ да скочи седам метара, 
а у најважнијем тренутку то је и успјела.

НЕКА ЈЕ СРЕЋАН И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕН РОЂЕНДАН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ - НАШЕМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ!

Моја маленкост у разговору 
са Његовом светошћу 
српским патријархом 
господином, господином Иринејем


НАПОМЕНА:

За оне који не знају.
Ако икада будете у прилици да се сретнете 
и да разговрате са Његовом светости нашим патријархом, 
онда обавезно само изговорите Ваша светости.

Али ако пишите Његовој светости, 
онда обавезно два пута напишите - господин, господин 
уз цијело патријархово свјетовно и највише црквено звање!   

СРБИ - СРЕЋНА НАМ КРСНА СЛАВА ОПШТИНЕ ПАЛЕ!

28.08.2015.

СВОЈИМ СУГРАЂАНИМА СРБИМА 
ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
ЧЕСТИТАМ ДАНАШЊУ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ!
---------------------
На многаја љета славили!

СРПСКА ЗАУВИЈЕК!

АМИН!


Данас је Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина

Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
 

четвртак, 27. август 2015.

ПЕТАР КОЧИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

27. август...
На данашњи дан 
умро је српски пјесник,
књижевник и политичар

ПЕТАР КОЧИЋ

среда, 26. август 2015.

Слава Богу и Светом Василију Острошком!

25. августа 2015. године - десило чудо Светог Василија. 
Пала је стијена у Горњем манастиру Острогу међу народ 
и све се завршило само уз материјалну штету.
Слава Богу и милост 
Светом Василију Острошком.

Да све посјетиоце манастира Острог чува благослов Светог Василија Острошког до сада је доказано више пута, па и јуче када је стијена од кубик и по пала на улаз палионице свијећа, али Божијим чудом нико није повријеђен. По ко зна који пут Свети Василије показао је силом која му је од Бога дарована да не заборавља људе и да су упркос опасном терену острошких стијена, увијек сигурни, заштићени и благословени.
Иако је палионица свијећа једно од најфрекфентнијих мјеста код Горњег манастира, у тренутку када је стијена пала испред ње није било никог, већ су сви вјерници, као упозорени, били у дворишту. Сви су остали здрави и весели да свједоче о још једном чуду под Острогом.
+++
+++
+++
+++
+++

уторак, 25. август 2015.

ЉУБАВ. море, ноћ ...

Надица Божанић освојила сребрну медаљу на Свјетском првенству

25.8.2015.
 Репрезентативка Србиjе у теквондоу Надица Божанић, која је рођена 13.03.2001. у Земунуосвоjила jе сребрну медаљу на Свјетском кадетском првенству у Jужноj Kореjи.

Божанић jе прве три противнице побиједила са по 12 поена разлике, на прекид, док jе у полуфиналу савладала представницу Tурске резултатом 8:3. 

У финалу jе после велике борбе изгубила од такмичарке из Ирана.


СТЕВАН СРЕМАЦ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и  памћење....
На данашњи дан /25. 8./ умро је 
славни српски књижевник 

СТЕВАН СРЕМАЦ

Дјела увијек надживе ауторе 
и остају вјечно да трају...

недеља, 23. август 2015.

КРИСТИНА БЕДЕЧ - СРЕБРНА МЕДАЉА НА СВЈЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ!


Српска кајакашица Кристина Бедеч освојила је 
сребрну медаљу на Свјетском првенству у Милану 
у дисциплини К-1 на1000 метара.

субота, 22. август 2015.

Марко Томићевић и Миленко Зорић освојили су бронзану медаљу, а тиме и пласман на Олимпијске игре у Риу!

22.8.2015

Марко Томићевић и Миленко Зорић 
освојили су бронзану медаљу у трци кајака на 1000 метара. 
Освајањем медаља остварили олимпијску норму 
за Игре које се наредне године одржавају у Рио де Жанеиру.

Небојша Грујић и Марко Новаковић освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству, а тиме и пласман на Олимпијске игре у Риу!


Небојша Грујић и Марко Новаковић 
освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству 
у Милану у кајаку на 200 метара, а тиме и пласман 
на Олимпијске игре које се идуће године 
одржавају у Рио де Жанеиру.

Mилица Старовић и Далма Бенедек - Ружичић освојиле су сребро на Свјетском првенству и пласман на Олимпијске игре!

ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Милано

Сјајне српске кајакашице 
Милица Старовић 
и Далма Ружичић Бенедек 
освојиле су данас сребро на Светском првенству у Милану 
у дисциплини К-500 и тако испуниле олимпијску норму.

ДОБРИЦА ЕРИЋ - Да се не заборави!

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
******************
На данашњи дан /22. 8./ 
рођен је српски пјесник, 
прозни и драмски писац 
ДОБРИЦА ЕРИЋ
Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!


Добрица Ерић 

четвртак, 20. август 2015.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /20. 8./ рођен је 
славни Србин ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 
чије дјело чини један од темеља 
српске националне културе.

среда, 19. август 2015.

Некад давно ... Давно је то било!


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас више никад неће бити!


На данашњи дан.



Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.
--------------------------
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО. Прије 80 и више година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ.  
 
На слици лијево у горњем дијелу види се постројена 
 краљева војска у част и у славу прославе 
Светог Преображења Господњег.


Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесаме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће некада неко да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1961. и 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена записати негдје да су некад прије у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника тог града.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика.

И оно што је најгоре, више не постоји ни минумум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, славе и имена Светог храма. 
Били су код Светог храма и опет су се вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!

Данас, 19.08. је Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 

Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа
*****************************
Небу да открије блесак човечанства, Земљи и људима истину Божанства. Нека небо види Посланика свога, Нека земља позна Спаситеља Бога.
Амин.


уторак, 18. август 2015.

Блиц "пророчанство" баба Милосаве: "НИКО НЕМА ПАРА"!


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 
Хајд' да нешто напишем. Нисам одавно. 
Нисам тај вакат.

О чему да пишем?

Уосталом, кога уопште интересује шта ја пишем?

Шта да узмем за тему? Безброј је тема, а још више је дилема. За шта се онда одлучити?

Да пишем о свјетској економској кризи? Ма јок. Па о томе сви пишу, а јуче ме на то упозорила и баба Милосава из комшилука. 
Вели баба да је свјетска економска криза - кад цијели свијет нема пара.

Кажем баби да није тако, јер много људи на свијету има и превише пара.

Опет ће баба Милосава: “Ма кад ја немам, онда нема нико на бијелом свијету, ето то је тако”, закључи баба без било какве додатне /експертске/ анализе. Знам такође да баба није ни аналитичар опште праксе.

Без обзира на фактичко гледиште и на закључке бабе из комшилука и овим путем желим да отклоним сваку сумњу да сам на било који начин повезан са бабом Милосавом у подривању свјетских глобалних или микро економских или политичких система.

Наиме, баба Милосава ми није никакав род. Али, из извора блиских неким високо рангираним дипломатама у Бриселу, као и неким треће разредним страним чиновницима који вршљају по БиХ, односно неким службеницима у страним амбасадама, поуздано знам да баба не ради ни за једну страну обавјештајну службу, а не ради ни за било коју другу страну плаћеничку организацију.

Да пишем о временским приликама? Ма јок. О томе сви знају све. А кад сви знају све, онда је логично да о томе немам појма или да још мање oд тога знам.

Само да попијем кафу... ваљда ће ми на ум пасти нешто паметно, мада ће то бити врло тешко. Јер у данашње вријеме на коњуктурном и презасићеном тржишту информација, пролазе само сензационалистичке вијести и актуелне су само оне хорор теме, које у себи садрже највише будалаштина и глупости.

E,  у томе нећу да учествујем. 
Нећу и готово!