четвртак, 29. јун 2017.

МИЛИЦА МАНДИЋ ПОСТАЛА ПРВАК СВИЈЕТА и освојила златну медаљу на Свјетском првенству у Јужној Кореји!


29 јун, 2017
БРАВО МИЛИЦЕ
БРАВО СРБИЈО

Милица Мандић 

освојила титулу првака свијета!



Репрезентативка Србије Милица Мандић постала је првак свијета у теквондоу, пошто је у финалу турнира у Јужној Кореји савладала браниоца титуле и олимпијску шампионку из Рија 
домаћу такмичарку Хје-ри Ох са 17:13.
Мандић, олимпијска побједница из Лондона, донијела је Србији 
друго злато у Муџуу, послије Вање Станковић (до 49 кг), 
освојивши своју другу свјетску медаљу 
након бронзе прије шест година, такође у Јужној Кореји.

Она је раније данас изборила финале побједом 
над Холанђанком Решми Огинк 6:3, 
а претходно је елиминисала Грентис Ернандез са Кубе 6:5, 
Суде Булут из Турске 5:3 
и Македонку Петру Матијашевић 9:8.


------------------------------------------------------------------



ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


За сјећање и памћење 
На данашњи дан, 29.6. рођен  је 

ПЕТАР КОЧИЋ
  

Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.





На данашњи дан, 29. јуна 1877. рођен је Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. 

Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком. 

У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио пјесмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни. 

среда, 28. јун 2017.

В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Написао:
 Славко Јовичић Славуј

У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2017. године.
--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавити
оно што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.

АМИН!

---------------- 
 

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКОМ ЈУНАКУ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ! - На Видовдан 28. јуна 1914 - 2017. године




На споменику су уклесане ријечи Гаврила ПРИНЦИПА: 

  "Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!

ВИДОВДАН ... 28. јуна. је Свети цар Лазар Хребељановић

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".

уторак, 27. јун 2017.

О ВИДОВДАНУ Љета Господњег 2017. године – о нашем рађању, постојању и вјековним страдањима српског рода и порода



ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 

Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.

---------------------------------------------
101 година од познате и историјске бесједе 
Његове светости владике 
Николаја Велимировића 
у Лондону.

“Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 
  Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.
А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 

----------------------------------------------------------------

Данас, 27. јуна је: Свети пророк Јелисеј


Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.
Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.
-----------------------------
Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.
Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".
Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".
Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.
-------------------------------------------------
Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.

понедељак, 26. јун 2017.

БРАВО ВАЊА! ... БРАВО СРБИЈО! ... Сјајна ВАЊА СТАНКОВИЋ постала првак свијета у теквондоу у далекој Јужној Кореји.


Српска репрезентативка у теквондоу, 
 Вања Станковић
освојила је златну медаљу
на Свjетском првенству
у Јужној Кореји.

Вања Станковић 
је уједно освојила и прву златну медаљу 
на шампионатима планете за СРБИЈУ.

Милица Мандић, Тијана Богдановић, Ана Бајић, 
Зоран Крајчиновић, Вања Бабић, 
сви су освајали бронзе на свјетским шампионатима, 
али је за сада само Вања Станковић успјела да оде корак даље.

Станковићева је у категорији до 49 килограма најприје у полуфиналу савладала Хрватицу Кристину Томић резултатом 12:6, да би у финалу била боља и од репрезентативке Тајланда Вонгпатанакит резултатом 10:5.

Данас у Источном Новом Сарајеву почиње велика културна и историјска манифестација - "ПРИНЦИПОВИ ДАНИ"!


Данас и Источном Новом Сарајеву
почиње велика културна и историјска манифестација -

"ПРИНЦИПОВИ ДАНИ"!

------------------------------------------------

недеља, 25. јун 2017.

ДЕЛФИНИ НАСТАВЉАЈУ ДА ВЛАДАЈУ СВИЈЕТОМ!

БРАВО ДЕЛФИНИ:


Србија

одбранила титулу у

Свјетској лиги!

СРБИЈА - Италија 10:9



Ватерполисти Србије одбранили су трофеј у Свјетској лиги, пошто су данас у финалу завршног турнира у Рузи  савладали селекцију Италије. 

Српски тим освојио је узастопно злато, а укупно 11. у овом такмичењу и направио најбољу могућу увертиту за Свјетско првенство.


Жетва медаља ... БРАВО СРПЧАД! ... БРАВО СРБИЈО! ... Кајак и кану - Девет медаља освојено на Европском првенству на Савском језеру!


25. 06. 2017

  Кајак и кану -

Четири златне медаље, сребрна и четири бронзане су трофејни учинак наших младих кајакаша на Европском првенству за јуниоре и млађе сениоре у Београду, уз још четири четврта места у укупно 16 А финала.

Златне медаље су освојили јуниорке Марија Достанић у једноседу на 500 м, кануисткиња Николина Мијушковић на 200 м и у двоклеку с Николином Милић на истој стази и млађи сениор Марко Драгосављевић у једноседу на 200 м, на стази на којој је два пута био и сениорски шампион Европе.

Сребрно одличје изборила је млађа сениорка Биљана Релић у једноседу на 200 м.

Бронзана одличја млађи сениори Симо Болтић и Стефан Векић у двоседу на 500 м и Немања Станивуковић и Страхиња Стефановић у двоседу на 200 м, док је јуниор Бојан Зделар послије бронзе на 1.000 м у суботу изборио одличје истог сјаја и јуче на 500 метара.

То је најбољи учинак репрезентације Србије на шампионатима Старог континента за јуниоре и млађе сениоре.


Марија Достанић освојила је златну медаљу у дицсиплини К1-500 на Првенству Европе у кајаку и кануу спринт за јуниоре у Београду. 

Марија је направила велики успјех, показала перспективу и оставила ривалке иза себе.
----------------------------------------------
Такође, Бојан Зделар стигао је до још једне медаље.


Бојан је посљедњег дана такмичења освојио бронзану медаљу у једносједу на 500.

Бојану је то друга медаља на шампионату, пошто је у суботу освојио такође бронзану медаљу у једносједу на 1000 метара.
-----------------------------------------------------------
Млађи сениори 
Симо Болтић и Стефан Векић 
освојили су бронзану медаљу у двосjеду на 500 метара.